Источник

Стр. 168

ИСТОЧНИК

Бр. 11.

рука српскога народа уписивала добровољни дарак на темељ цркве, који је приличну своту достигао. За тим се тежачки народ забавио играњем и бацањем камена с рамена, а око три сата послије подне почео се разилазити својим кућама. У вече тога дана приредила је општина сијело односејо »забавно вече« у просторијама српске читаонице, на коме је »Сундечић« отпјевао двије пјесме, гдје је управо сјајан успјех и буру одобравања ножњео. И на сијелу је од улазница пала прилична свотица. — У понедјељак до 11 сати прије подне разишли су се гости са стране свак својој кући испраћени од гостољубивих Гламочана. Свако, ко је учествовао на овој свечаности, угодно и дуго ће се сјећати ове лијепе свечаности. К. 11. Преглед црквено-школсног и просвјетног ткивота, У нашој цркви. Чехрдесех-дневни параетос пок. мптропо.шту Григорију Жпвковићу. У недјељу 31. маја обављеп је у тузланској цркви послије св. литургије четрдесетдневни парастос благопочившем митрополиту Григорију. Контролни одбор свештеничко-удовичког иировинског фонда. У контролни одбор свештеничко-удовичког мировинског фонда за трогодишњу неријоду (1909.-1912.) изабрани су сходно § 24. и 25. мировинске Уредбе: Из епархаје дабро-босанске: Димитрије Јанковић, протопрезвитер и свештеник Гавро Гашић, редовни чланови сарајевског епарх. цркв. суда; из епархије херцеговачко-захумске: Васо Медан, парох у Чапљини, Лазар Поповић, парох у Горажду; из епархије тузланске: Коста Драмушић, парох у Д. Тузли и Владимир Пејовић, парох у Маглају; из епархије бањалучко-бихаћке: Коста Поповић, протопрезвитер и парох у Дервенти и Михаило Васић, парох у Добоју. Тесталенат покојног литрополита Живковића. Тестаменат, који је иза себе оставио покојни митрополит Григорије, налази се још код суда. У тестаменту није назначено, што и колико гдје оставља. Но то се налази у једном писму, које је покојник јогп 8. јаиуара 1908. године писао свом сину Николи свештенику у Меминској, и које је поред тестамента метнуто било, јер се бојао, да ће га шлајм загушити. Садржај тога писма поновио је покојник своме спну, кад је овај приликом његове болести дошао у Тузлу, а исто тако послије у Меминској. Тај дио писма гласи: Подај 1., цркви у Дубици 1000 (хиљаду) круна,да се сваке године у капели на гробљу на дан св Ђурђа или у слиједећу недјељу — чини парастос за покојне моје родитеље: Григорија и Јелену, који у том гробљу почивају, за мога брата Стевана и за мене. Интерес од те закладе нека се подијели сваке године овако: једна ( ] / 3 ) трећина цркви, једна (^/з) трећина свештенику, који ће приправити и кољиво а трећа ( Ј / 3 ) трећина нека се подијели овако: (V 8 ) трећина појцу-учитељу, (^/а) трећина црквењацима и ђацима (обученим у стихаре) а ( Ј / г ) трећина сиротињи. 2. Цркви у Карловцу, гдје сам 30 година скоро провео као свештеник и катихета и гдје желим, да ми и гроб буде, подај 1000 (хиљаду) круна, да се чини парастос за мене, (мајку твоју) и друге наше покојнике (које ћеш ти назначити)