Источник

Стр. 162

ИСТОЧНИК

Бр. 11.

Али ипак, сигурно је и у ово доба наша народеа црква, као што је то и касније чинила, у извесним случајевима брачне неспособности женине, или можда њене неплодности, снисходила социјалним потребама и духу народних погледа, те дозвољавала развод брака с таковим женама, — ослањајући се при том на ону канонску установу, по којој се брак може коначно развести, ако се докаже апсолутна неспособност мужевља за брачни живот, — истакнувши тнме уједно и принцип о разведљивости брака због неспособиости за вршење брачних дужности, било с једне или с друге стране. —• А мени, шта више, изгледа, по једној народној песмици, која по садржају и склопу своме носи на себи јасне знаке доста велике старине, да је дух народа нашег, у оваковим случајевима, умео се узвисити до знатне висине моралних погледа и знао разликовати праву потребу од фиктивне потребе, те по томе и стајао на путу многим злоупотребама у том погледу, кад као сраман поступак жигоше ступање у пови брак, поред живе жене, која је можда и неспособна за брачни живот иостала, али има живо мушко чедо... У песми се каже: »Што град Смедерево »Вас дан затворено, »Вас дан затворено, »Сву ноћ отворено?! »Мајка жени сина, »Још му љуба жива, »Мушко чедо има »Од седам година!« 1 ) Ја држим, да је ов^ј песми морао послужити за мотив какав конкретан случај, те ми се чини, да народна психа наших предака није нашла у том случају никакове етичке подлоге, нити социјалне потребе за нсви брак, јер је ирва љуба још жива и има живо мушко чедо , — па ма она можда и потпуно физички или морално неспособна била за даљи брачни живот са својим законитим мужем; те зато и даде, у овим кратким, али доста маркантним стиховима, одушке, не само своме чу^ењу, него и негодовању —- „ шшо град Смвдерево вас дан зашворепо... сву ноЛ отворено ?!* Са овим као да смо исцрпли све, што смо могли рећи о неуредностима у брачном животу наших предака за старе државне самосталности наше и робовања целокупног народа нашег под Турцима. Али, као што видесмо, не наиђосмо ни на један поуздан историјски податак, који би нам дао основа ма и за саму претпоставку, да је код наших Ј ) Велика Илустрована Лира. Изд браће М, Поиовића, Нови Сад 1903. р. 295—6.