Источник

Стр. 206

источник

Бр. и

„ Н I П 0 3 0 Р Г Т К 0 К Д 0, Н 0 11 р С 3 II (1 Д 0, И Л И Д К 0 К И Г Д I Т Д К 0 К 0 3 Н Д 0, Л „ н г к и с к л з л о; с н ц е и ; к е ф е н н и ц н, к о и к 8 д е такске бсздконикс „кенчао. II тдкокб запскедк и 8казк гасн'кишлго двора цссаро кра/»ксклго вмн* „часткл нлжк поклзлвши злпокјдлли , да <ии и иа,ио кл,ик ски,ик скнјјеннлго и „жирсклго редл окгакити и писати, и тдко^ерк и иаказати, дл по^чате лк>дс, „да се тлкоко кезздконје очнсти из зслш, почто тога кеззаконја нсће тркпнтн „далшЕ и^к Цесаро Кралекско Еелнчастко кк скоеи кллсти..." „... Того ради Л10Л10 васк гако чсда скога лкждзна, вкзнжавиднт« и „отразите еднно10 таковје окнчаи, и изл»етнт« Ц5 среде васк, кое есте накик „н8ли за поганина ТВрчина, почто они нисб л»арнли за законк, наш, но поп8= „||1али кезчинико,ик кезаконокати, како и,ик драго; а то е ске кикало за вдшб „к^кчн&о и д8ш{кн8|о погикелк: но по законВ н а ш е ,и 8 жиките и сек-к „кк с8пр8жестко жнш понлките, п са,ии нз,иежд 8 соко1о , гд"к таковаго видите, „караите и наказВитс пс чнннти. II паки не Л10пге да жнкнте скотскји , како „се по л 1 ежд 8 ка,ии л1ногЈи на\одс, но кажди да и,иат своего д^окндго ц)тца..." „... Дко ли не к8дгге от ксега тога кеззакоша реченнаго престали, та= „кокилп* далше нн едшш,ик не кВдет се грк](к тон отнЈЈстити, но или к8де „скЕцнннЈн нлн лшрски \о"ће се скога жнкота лишитн Тако знаите, н ово ппс,ио „отк л»ста до ,иеста да се прочита не зддржанно". 1 ) А државне власти у Темишварском Банату заиста су и отаочеле одмах строго, у смислу царске наредбе, поступати и како саме неззконите брачне парове, тако и свештеиике, који су их венчали, почеше подвргавати оштрим казнама. — Губернатор Темишварског Баната, гроф Елаудије Флориманд, дао је одмах по целом Банату објавити најстрожију забрану тобожње бигамије („2и Аћз^еПип^ (Јез 80 »екг ип!;ег <1епеп Ка^зсћеп Јппбазвеп еш^епзаепеп Баз^егз с1ег В^аппе" 2 )". А извештавајући, почетком септембра 1727. г., дворски ратни савет у Бечу, о своме раду у том правцу, јавља му уједно, да је и он митрополита упозорио, да се са потчињеним свештенством најозбиљније постара да одвикне народ свој од тога порока, али му је митрополит одговорио, да он не може томе на пут стати, јер многи без његова знања прелазе у Турску 3 ) и тамо се по други пут венчавају. Поводом тим, а сигурно на предлог војничких власти у Темишварском Банату, издаде двор. ратни савет 16. септембра 1 727. г. још једну посебну наредбу за спречавање бигамије „ги аћћтДегип^ с1ез БазЂегз В^аипае": да ни једног човека и ни једну жену не сме ни један православни свештеник венчати, док им дотични не покажу уре-

») ЛЉтопист. М. Срп. Х1ЛН. р. 97-100,

2 ) ЕхресЈ. Рго1ос. двор. рат. сав. у Бечу ех 1727 р. 1645, — цит. Срп. Књ. Гл. XIX. р. 578-

3 ) Протик тога влог обичаја устао ]"е митрополит Мојсије и 23. маја 1730. г., у трећој сед_ ници Народно-црквеног Сабора у Београду (види: „Гласник Срп, Уч. Друштва" 2-о§. IV. р. 49. чач. 7.)