Источник

Бр 14.

ИСТОЧНИК

Стр. 207

довну потврду о смрти прве супруге, односно супруга, или аутентичан атестат, да су нежењени. 1 ) А у исто доба затворен је један православни свештепик, шшо је једну растављену жену ионово венчао, с наглашењем, да му је то ионовљени злочин , те је генерални аудитор темишварски упитао дворски ратни савет: како да га због тога казни? 2 ) Дотле су опет л>уди и жене, који су оставили своје прве брачне другове и с другима се венчали, или само у брачној вези живели, осуђивани, ради т. зв. злочина бигамије и полигамије: „ас1 роепат ехћ'аог (1тапат", 3 ) или „аЛ ашшоа 1аћоге8 риђНсоа (МГепШсћеп Аг1>е1Ш)", 4 ) или најпосле „ас! роепат ^1асШ". 5 ) — Ова последња најтежа врста казне беше најобичнија и најчешћа. На ту казну осуђен је био испочетка и неки Циганин Миска Јануш, али му је после снижена на три године тешке работе у државним рудницима, под уветом, да другу жену напусти и узме натраг своју прву закониту жену, коју је оставио, 6 ) када је ову другу, ради које је кажњен, узимао. У исто доба, или наскоро после тога, позвао је митрополит Мојсије, једним посебним актом, и све епископе у митрополији својој, да га, у смислу цареве заповеди, тачно известе о свима недостацима у брачном животу српскога народа, — по њиховим дијецезама. И епископи су то одмах учинили. — У митропол.-патријарашком архиву у Срем. Карловцима нашао сам извештаје, по том предмету, од тројице епископа: темишварског, бачког и ваљевског. 7 ) Интересантни су подаци, које из тих извештаја добивамо; али ни у њима нема ништа, што би нам дало основа за претпоставку о правој бигамији и полигами]"и код наших предака. Једино, у извештају ваљевског епископа Доситеја Николића, наилазимо на два места, која би нам могла дати бар неког повода претпоставци, да су два човека у његовој дијецези била праве бигамисте, кад не би, на основу других података, могли истаћи веројатнију претпосгавку, да се и овде ради о самовољној растави с првом женом, — услед злобног напуштања или можда због телесне немоћи и неспособности прве жене за брачни живот. Наиме, та места у оригиналу гласе : „6 д и пк челок-ккћ, др' жи две жене з л сш ко/ик" без икаковог даљег коментара; а из извештаја егзархијских од 1735.—6. год., по истој епархији, који се опширно баве и брачним недостацима, видећемо, да о правом двоженству нема ту ни спомена,

') Ке&'181;г. РгоЈос. двор. рат. оав. у Бечу ех 1727 р. 1163, — цит. Срп. Књ. Гл. XIX. р. 579.

2 ) Срп. Књиж. Глаеник XIX. р. 579. и 582.

3 ) Ее§1а1г. Рго1ос. двор. рат. сав. у Бечу ех 1725 р. 907, — цит. Срп. Књ. Гл. XIX. р. 581.

4 ) Ке§18{,г. Рго1ос. двор. рат. сав. у Бечу ех 1727 р. 891, — цит. Срп Књ, Гл. XIX. р. 582.

б ) 11)1(1ет ех 1727 р. 964; ех 1729 р. 42. и др.

в) 1М(1ет ех 1727 р. 891.

7 ј Оригинал међу неексибираним списима у М. П. А. К.