Источник

Стр. 208

ИСТОЧНИК

Бр. 14.

и ако се прецизно наводе сви случајеви, 1 ) где је човек отерао жену па другу узео, или жена оставила мужа па за другог пошла и многа друга разна безакоња у брачним одношајима нагних предака. А исто то потврђује нам и дворски архиђагсон Стеван Стојковић, који је почетком 1731. г. послат био у Ваљево, да за отсутности владике Доситеја Николића управља његовом дијецезом. — Он у једном писму своме, од 16. јула 1731. г., 2 ) између осталог, и ово вели: „Зд г к же н<и-к|о „доколнш сл8жкк 1 : ео лшсгдд кјзздконја д г кк>тсА, и неки пои/и лк>т' «5 „ ж и в и /И 8 ж I и ж е н и и в'т 8 р е ц к о и с т р а н -к к г к н ч а к> г с л п т а к о „паки П(НИД $т 'к ii кназоки 8 ) и^тј. № к (1 & н а И5 т Т\". У своме извештају, под насловом: вплрх' и что с.е и>кр'ктаетк „КЕЗзаконндго дслл с8прот цркве и пракилл црковнаго," навео је епископ темишварски Хаџи-Јоанићије Владисављевић (1710.—1727. г.) само ово: 1. „Д|0ди л^лади по четири пбти жене се. Нити знд/ик клко да и,ик „допбфенје к8де, нити илш /иоже се допВстити. Дко се пдкк не доп8с ги, а ижк „и)тиде саскн/ик како кезаконилш дели>л»к, тако и с' кери)Л1к". 2. „бдинк Л1еш,ерк ијстдвјш свок > жен8 и поклл^ћерјш ге 8 /ионлстирб „Мзк8; паки женд здктека 8дати се. У> то/и8 разс^днтелнл зак гевл/ик: /иоже „ли се тд жена 15длти, или ни?" И 3. „Када се просе декоике шцеви лшого нокацд шцВ, по р. гроша и „кише, те скок> дец8 продак\ & тилГ се нард« крло кезаконога дела: копнладк, „едне кикак> и и;стдн» пр г кстареле; а и»цеви неће да дад1Ј скои^ кћери, шцВЂи „толике нокце". 4 ) ') Види у Споменику Срп Краљ. Академ Наука ХШ. р. 197—200. 2 ) Ориг. у М. II. А. К. — међу некеибир. еписииа. 3 ) Народни сеоеки кнезови и варошки бирови имали су у то доба келика права и моћ. Изме 1,у осталог н.ихова је дужност била да пазе на морал у своме меету, као у староме Риму ценвори, и да на суд позову неморалне људе и жене, па их ту, по црквеном и грађанском суду, осуђују на јавне казне и прогонство. Али, ако би вршећи ту дужност своју, који од кнезова нрешао границе делокруга свога, те ноћу, са ноћном стражом, ушао у куће поштених људи и жена, да тобож ухвати блуднике на делу, тада је и сам строго кажњаван од црквеног и општинског суда, гато је сумњом невине људе осрамотио. (Подаци из једног протокола за Формуларе од 1732. год. у М, П. А. К. међу нексибираним списима). ') и у доба ослобођења Србије од Турака беше много овакових случајева, те су и Кара'Борђе и Милош издавали строге наредбе, да стану на пут злу томе. — Кара-Ђорђе је наредио: — „Који девојку удаје, да не узима више од 12 гроша, што је уречено. Више ко буде узео, „изгубиће све, и то ће припасти у касу народну, а онај ће бати каштигован". — „Да се казни великом казном отац, ако кћер не уда на време, већ она роди копиле". (Види: А. С. Јовановић, — Приносци за истор срп. права . . . р. 89.). Квез Милога је наредио наредбама од 23. нов. 1817. г. и 10. маја 1818. год., да се више од 25 гроша не сме узимати при удадби у девојачку кућу ни у каквим стварима, и ни под каквим називом (Ш<1ст р. 89 ). А у 10. тачци „Објављенија" Народнога Суда од 8. јуна 1827. г. бр. 405, овако се вели : „Блуд и последујућа убиства деце, порађају се највипге отуда, што родитељи синове „и кћери не жене и не удају на време; и гато се нико не може оженити без знатног трошка, који „родитељи иетенају од зетова за своје кћери. Ако падне у наведену погрегпку (да убије копиле) де„војка, која је била прошена, а родитељи је нису дали ма из какве побуде осем сродства, биће роди-