Источник

Бр. 14.

ИСТОЧНИК

Стр. 209

Бачки епископ Софроиије Томагаевић (1.718.—1730. г.) наводи опет ове недостатке: 1. „Клко се по ■ Iк Здхарјд пр'кз!шенол1к К8га есте покллКЂерЈш оу -ио= „настир8 Л1онош,ор8, плки и^стакјш кдлбЂерстко и ижгги ско1о попддпо држн ; „н иосле клдбћерстка нвродјо И длнаск тако стон". 2. „СЗповски единк дјлконк цјженји ; се, и слдл децб оучи 8 О јгјдин В". 3. „вдлнк дигакк, п,ил <и8 20 /итл скоеколкно и>тишди> 8 /ионлстпрк „зоко.ии ИсћлнЕ и поклл8ћ(рЈц) се, п плки после тогл остлкјш кллбћерстко и .,шжсшш се 8 Плллнки". 4. „Њил едннк дјлкк те е 8зиџ секе жен8; и/ил десетк летл, клко се „сл ској^лж жсншл^к нје слисЈ№. Н длнлск тлко стои, и жми поклл^Ђерити се"• 5. „Вдиик челок ккк н / иенел1к Кр'стл естк 8 зну севи жсн8 ; и<ил десетк „лггл и кишс клко и>совигн( жике, понеж« женл егокл кесишк 1џкдр'жи.ил. И „женл злктекл покллбћернтн се, л /и8жк еи жели шженптн се". 6. „ТдкоЈлерк нл \оди се Л1оди кои се четкрти п8тк иженилн, л едлнк „п/ил 8зе\џ . л. п8тк, л Женл зл негд . Д. п8тк пошлл". И 7. „вдлн челок'ккк . а1. годннд кдко др'жи жен8 п ^ие+цо нњид ни„кдтоке смесе нели, него тдко стои". А ваљевски владика Доситије Николић ре^1 те недостатке овако: 1. Крдг8екц8 8 ичзркдпетднл Отлнпше, 8 сел8 Злвошшцл, К8|л № „жикл <и8жд иггеи> жен8. И 8 сел8 Кнкоекц8 еддн и»тео> жен8 и женд се 8ддлд, „ иод кдиетлно/ик Николи )/Ик из' Члчкд, 8 Л|овић8 н 8 Члчк8. Лдндћк бфто „отерли* жен8 н Др8г8 8зеш. „тељи кажњени жешће но и сама престуиница. Оваку срамоту и највећи грех, могу избећи родигељи, „ако удају своје кћери на време, и не ишту од зетова дарове, по рђавом обичају, који се још држи. „(Види: „Нраво" од 1886. г. бр. 1. — цит. Јовановић, ор. сИ. р. 91. 4 2). и Законодавним решењем од 15. децембра 1844. год, бр. 1587., — пошто је било много пријава да родитељи траже од младожење по 10 и 15 дуката на име девојачког дара, — би препоручено свештенству и полицијским властима, да поучавају и одвраћају народ од овог рђавог и по човечанство стидног обичаја уцене девојака; а ни судови да не уважавају уговоре ; по којима би младожења обећао девојачкој породици какву суму новаца у име братског дара. — А законодавном одлуком од 3. септембра 1848. год. бр. 1238 би еасвим укивут т, зв. девојачки дар., а када ни то није помогло изађе 10. децембра 1852. год. нова одлука (бр. 1134), којом се даде право оглобљеном младожењи, да судским путем тражи повраћај уцене, у року од месец дана по венчању; јер се после овога рока оглашава тражбина за засгарелу. (Види Зборник уредаба и закона, књ. VI. стр. 226. — цит. Јов. ор. сН. р. 95.). — У Старој Србији, око Призрена и по Косову, родитељи ретко кад удају ћерку пре 25 година, а бива често и доцније, јер им је она корисна раденица у дому и пољу. А када се већ реше на удају, гледају да отуд извуку што већу корисг. Младожења тако рећи мора да купи младу и илаћа за њу по 900 и 1000 гроша. (Види Јасгребова, — Обв1чаи и пћсни турецкихт. Сербовт, р. 295, 306 и 392). А у нравилима београдске митрополије, о закључивању брака, која су потврђена од кнеза Милоша 4. априла 1837. г. под бр. 118, овако се о томе злу вели: „Свјашченик и кмег да добро „мотре на сваку кућу, у којој има. дјевица на удају, да њени старији не злоупотребљавају право „своје над њом, не хотећи је удавати из узрока, шго желе да им у кући ради У оваквом случају „да препјатсвују свако могуће злоупотребљеније. (Види: Зборник нештамааних уредаба и закона до 1877. г. — цит. Јовановић, — ор. сН. р. 94. 2).