Источник

Стр. 210

ИСТОЧНИК

Бр. 14.

2. „КалВЈлерк Др'жн за сижо/Ић кмВЂерицВ". 3. „/Нного се нарди 8 -иоеи ©пар^Ји те шти.ил!« тЉ жене и 8зил1Л10 „за сокомк". 4. „Да капетлни н профизВри не и8||Ја10 кез' цр'ковнога с^да шне, кое „еи за црковне ствари затворјад". 5. Лјоди иф8 лшоге новце за девоике и сво1о дец$ продам иаке се „нарде кониладк и кезаконје". И 6. „©динк кезаконикк направии' копиле 8 девоикн, Н/иавши сво(о „жен8, те е едно »давлњно, 1 ) а едно живо". — То су ето била сва безакоња, против правила цркве православне, у брачном животу српскога народа, у те три епархије, — и то још набрзо после ослобођења испод турског ропства. (Наставиће се).

МоЉе ли богослов, који је ступио у незаконити брак и у коме случају ступити у свештенички чин? Прије него што неки ступи у свештенички чин тражи од њега како свето писмо тако и канони васељенских сабора и светих отаца прогшсане каквоће. Ове каквоће дијели наука православног црквеног права на: физичке, духовне, слободног друштвеног положаја и доброг имена. 2 ) Сврха овога чланка није да изложи све каквоће, које се траже од једног свештеничког кандидата, него ће се осврнути само на последњу и то дјеломично, а наиме што се тиче незаконитог брака свештеникова. Канони, који говоре о браку свештеника, тако су строги, да наређују свргнуће онога свештеника, који је ступио у какав брак против прописа о свештеничком браку и у опгпте против прописа хришћанског брака; а ако је неко по незнању ступио у такав брак, *) У нашим старим пенитенциарним зборницима налази се ова одредба црогив тога греха : »Лцк которл жжл 8д<шитћ д^т! .г. л^тд дл покл^тк [■& и еднно /1^то, ди [Огрлнитћ ш »и код^. (Види 81апие VI. р. 118 — 3. и упор. р. 140, XX.)". А међу Кара-Ђорђевим уредбама налази се и ова одредба: — „Жена или девојка која роди копиле, да се не усуди удавити га, но слободно „нека га храни. Или ако јој је веома стидно, то може однети га и оставити на нуту, куда људи „сваки час пролазе, и који год наиђе прими ће га и хранити. Ако би се усудила удавити дете, то „се и она осуђује на смрт без икакве даље милости, јер је убила човека на свету". — У истом смио.лу гласи и чл 74. доцнијег Даниловог Законика: „Ако би се догодило, да која удовица или „ђевојка или друга која зкена, за покрити своју срамоту, заблуди да дијеге своје задави, и то се „такова гријешница има осудити на смрт". (А. С. Јовановић, — ор. сН. р. 89.). — Даље одредбе српског државног законодавства, по том предмету, види у цитир. делу Јовановићеву р. 90 — 92. 2 ) 1)1'. Никодим Милаш ; Православно црквено право, Мостар 1902. стр. 275.