Источник

Бр. 14.

ИСТОЧНИК

Стр. 211

канони му доауштају да само име свештеничко носи, алн ништа свештеничког не смије да ради. 1 ) Разумије се само по себи, да се сваки незаконпти брак а ) уништава као да није ии постојао, па и свештенички и то са извјесним пошљедицама. За свештеника је погпљедица та, што се, ако је ступио у незаконити брак у знању, свргава, а ако је ступио у такав брак, по не знању, задржава свештенички чин и част, али не смије никакве свештеничке службе више да обавља. „У случају да дотични свештеник неће да се растави од своје жене, с којом је ступио у незаконити брак, онда не само да нема права да ужива милост, коју му капони пружају, него ће и он, а исто тако и она, с којом се незаконито саставио бити искључени из црквене заједнице и њихов незаконити брак имаће да раскине свјетовна власт". 8 ) Но ово што смо досада рекли важи за онога, који је већ ступио у свештенички чин, па се касннјо дозна, да је ступио у незаконити брак. Настаје сад питање, да ли бн могао бити неко свештеник, ко је ступно,. ма и по незнању, у незаконитн брак, и брак му је разумпје се уништев. Чизман одговара на ово питање овако: „\Уеап ет Апа^поз!;, оДег ићегћаир!; (1егјеп1§-е, <1ег е^п п1еЛегез К1гсћепат1 ћекЈеИек, ете уегћо(:епе Еће §е8сћ1о88еп ћа^, зо ћ1е!ћ(; ег уоп је(1ет ћбћегеп К1гсћепат1е ип<1 јеЛег ћбћегеп \Уе1ће аиз^ебсМоззеп" 1 ) и позива се на 69. правило светог Василија Великог, мада ово правило говори о нечем другом, наиме, да се чатац, који прије брака ступи у полни сношај са својом заручницом, пошто буде за једну годину одлучен, опет прими на читање, али на томе степену да остане без даљег промицања; а ако ступи без заруке у тајни сношај са женскињом, нека престане од службе. Ово исто, вели правило, важи' и за инођаконе. Као што се види Чизман је из овог правила, које исгина не говори директно о незаконитом браку кандидата за свештенство, него само о једном гријеху, извео горњи закључак и то са потпуним пра*) Трул. прав. 26. Васил. Вел. правил. 27. Неокесаријско 9. и 10 ТеоФил. Алексавдријски пр. 5. Види Микодим Милапт: Иравила с тумачењпма, Нови Сад 1895. Књига I и П. за тим Бг. Никодим Милаш ор. сИ. стр 282. и 536. цод 2 2 ) Незакоаитих бракова има три врсте: 1. Забр(\њени бракови (а^сЈХСТО!, уаЈ.101, пирМае 1псе8^ае, ППсНае), ако су склопљени између лица која су у сросгву; 2. Протузакоиити бракови (7ШраУО{Ј,о: ЛОЦ пирМае пеЈгапае) ако скрбник узме женску, која човјерена његову скрбнику и 3. осуЂени бракови (хатахр.СТОС уаЈХО', пирИае (1атпа(ае), ако неко сгуии у брш с кллуђзрицом (Бг. Никодим Милаш : Нравосл. цркв. право стр 660 ). 3 ) Милашево тумачење на 26 трул. правило. 4 ) Ако чатац, или уошите онај, који заузима ниже црквено звање, склоии нсзакоиитџи брак^ искључује се од сваког вишег црквеног звања и сваког вишег чина. Г)г. Јоз. Ећлзћгаап: 1)аз Ећегесћ! с1ег опеп^аНзсћеп К1гсће, ДУЈеп 1864. В. 701. под 3.