Источник

Бр. 15. и 16.

ИСТОЧНИК

Стр. 238

што су ми Лазара узели; јер он није као мртвац, него као орао он је одлетио од мене. Зато те заклињем и мојим и твојим сиасењем, не води Га овамо. јер ја вјерујем, да ће Он овамо доћи ради ускршавања умрлијех. Ово ја ти говорим и због таме, којом владамо; но ако ти Њега овамо доведеш, то ће тама престати, и неће остати ни један од мојих заробљеника«. »Док се сатана и ад овако разговараху међу собом, јекну силап глас, као гром: Отворите ваша врата ви кнезови: отворите вјечна врата, јер хоКе да уђе Цар славе! — Чим ад саслуша овај глас рече сатани: Изиђи, и, ако можеш, стани му на супрот! Сатана одмах изађе, а ад, по изласку његову, обрати се са строгом заповјеђу својим духовима: Учврстите, рече им он, жељезпа врата и метните на њих жељезне заноре и браве! Вудите сви опрезни и пажљиви, јер ако Он уђе ова\*о, то тешко пама! — Праоцн, чувпш тај глас, охрабрише се и сви се почеше дизати против ада кличући: Халапљиви и пепаситиви аду, отвори се, да би ушао Цар славе! Тад стугш напријед пророк Давид и рече: Олијепче, зар незнаш, да сам ја за живота свога на земљи, предсказивао тај глас, говорећи: Узмите врата кнезови ваша? Затим је Исаија рекао: Зар ја то нисам предвидио? Зар ја нисам писао, побуђен св Духом; мртви ће ускрснути и ускрспуће мртви, који су у гро бовима, и радоваће се, који живе на земљи? Смрти, гдје ти је жаока, аду, гдје ти је побједа? — Тад поново јекпу глас: Отворите ваша врата! Ирестављени ад, чувши и по други пут тај глас. упита, као да не разумије: Ко је тај Цар славе? Но анђели Господњи одговорише му: То је Господ крјепак и силан, Господ силан у рату... И тек, што бише изговорене те ријечи, срушише се жељезпа врата, и жељезни запори бише разбијени, и сви свезани мртваци бише ослобођени од окова својих; и уђе Цар славе у човјечјем облику и сва тама подземнога свијета би за тренут ока освјетљена У исги час завика ад: Тешко нама, ми смо побјеђени! Но тко си Ти, који имаш такову силу и власт? Тко си Ти, који улазиш овамо без гријеха. који се издајеш за малена, а чиниш велико, који си и низак и висок, слуга и Господ војпик и Цар, који имаш власт над мргвима живима? На крст си био прибијен и у гроб положен, а сад си већ слободан. При смрти Твојој иотресла се сва нрирода и све звјезде помакле су се с мјеста; а сад си Ти међу мртвима слободан, и уништио си сву силу пашу. Ко си Ти, који ослобађаш заточепике оптерећене првородним гријехом, и који им опрашташ гријехове? Тко си Ти, што си ослијепљеле у гријесима озарио божанственом свјетлогпћу? Исто тако и сви остали легиони злих духова, обузети страхом и силним дрхтањем, питаху: Одкуда си Ти, Исусе, човјече тако силни и славпи, тако чисти и непорочни ? Јер јудејски парод, који нам је свагда био нотчињеи и плаћао данак, пикад нам није послао таковога мртваца. Ко си Ти, који тако слободно ступаш у нагну област, који се не бојиш нагпих мука, и који шта више хоћеш, да растргаш све наше окове ? — Тад Цар славе узе адског цара — сатану, и даде анђелима Својим, да му окују жељезне руке и ноге, врат и уста; а затим га предаде аду, рекавши: Узми га и чувај га добро до Мога другог доласка!« »Ад примивши сатану рече му овако : Веелзевулу, нашљедниче огња и казне, поругачу анђела Вожијих, завађачу праведнијех! Шта си хтио учинити? Ти си хтио разапети Цара славе, и обећао си нам велику добит од смрти Његове, Како си луд био, ако нијеси знао, гита чиниш! Гле тај Исус сјајом Свога Божанства разгони све смртне сјенке и разбија и најдубље темеље тамничне, изводећи из њих заточене и одрјешујући свезане! И сад сви ти, који су стењали