Источник

Стр. 234

ИСТОЧНИК

Бр. 15. и 16.

због наших мука, смију нам се, и силом њихових молитава наше управитељство се прекраћује, наше царство 'се заробљује, и нема племена међу људима, које би се више нас бојало. Стратнно нам пријете и мртви, који нигда нису против нас устали, а и они заточеници, који нигда ниеу могли бити весели. 0 адски књазу сатано, оче свију злијех, безбожеијех и жестокијех! Шта си хтио ти овијем учинити? Они, који су од почетка свијета сумњали у своје спасење и свој живот, већ више не стењу, ниш се ни један уздах отима из њихових груди, на лицу њихову не опажају се више трагови од суза. 0 адски цару, господару станова подземног свијета! Све твоје богатство, које си стекао дрветом преступа и изгнањем из раја, сад си изгубио због крсног дрвета; и сва твоја радост преобратила се у тугу, и тијем пгго си хтио умртвити Цара славе, ти си себе умртвио. И ево сад, кад сам те примио чврсго ћу те и држати, ти пак сам знаш, какове те муке чекају од мене. 0 првођаволе, оче смрти, корјену грјеха, крајња цијељи свију злијех ! Чега неваљала си ти нашао у томе Исусу, кад си тражио његову погибао? Како си се усудио учинити тако велику погрјешку? Како си могао мислити па то, да уведеш у ову таму тога човјека, због кога си сад изгубио све умрле од вјечностп«. »Кад је ад говорио то сатани, Цар славе пружи руку своју душама, које се налажаху у аду и рече им: Дођите Меии сви Моји светитељи, ви који имате образ и подобије са Мном! Ви сте били осуђени због дрвета и предани сте власти ђавола и смрти; но сад увидите, да је ђаво и смрт осуђена дрветом крста! — И кад су се сви светитељи скупили под десницу Господњу — Господ узе десну руку Адамову рекавши му: Да буде мир с тобом и са свом дјецом твојом, а Мојим праведницима! — Чувши тако радосне ријечи, , Адам загрли кољења Господња и обрати Му се са топлом и искрепом молитвом: Захваљујем Ти се, Господе, говорио је он, што си ме узео н нијеси дозволио непријатељима мојим, да ми се смију. Ти си извео душу моју из подземног свијета. Ти си ме ослободио од тијех, који су пали у ту пучину. Запјевајте Господу сви Његови светитељи ! Хвалите спомен светиње Његове, јер је смрт у јарости Његовој, а живот у наклоности Његовој!... Исто се тако и остали светитељи бацише ногама Исусовима и клицаху једногласно: Гле Ти си дошао Искупитељу свијета ! И то што си ти предсказао кроз закон и пророке Своје, сад се испунило на дјелу! Крстом Својим искупио си живе, а крсном смрћу сишао си нама, да би нас Својом силом ослободио од ада и од смрти. Господе, као што си Ти учипио крст знамењем славе своје па небу и искупљења на земљи; тако исто учини га знамењем побједе и у аду, да не би више смрт царевала! — И Господ ируживши руку своју, начини знамење крста над Адамом и над свима светитељима. Затим је узео Адама за десну руку и извео га из ада, а остали светитељи иђаху за њим, радујући се и славећи Бога « »Приведавши их рају Госнод предаде Адама и све светитеље арханђелу Михајилу. — Кад су се они приближавали вратима рајским, изиђоше им ва сусрег два стара мужа. И св. оци с дивљењем питаху их: Ко сте ви, који писте видјели смрти нити сишли у ад, него са тјелом и душом обитавате овде? Један између њих одговори: Ја сам Енох, који сам Богу угодио, и који ме је овдје и пастанио. А ово је Илија Тесвићаеип. Ми ћемо живити овде до краја свијета; но затим ће нас Бог послати, да се боримо са Антихристом. Оп ће пас умртвити, али послије три дана ми ћемо ускрснути и бити изнијети на облацима Господу.