Источник

Бр. 15. и 16.

ИСТОЧНИК

Стр 235

»Кад су они то говорили, дође неки смирен човјек, који носаше крст на својим плећима Св. оци бише још већма поражени овијем призором, и ускликнуше: Ко си ти, који изгледаш као разбојник? И зашто ти је та.ј крст што га носиш на плећима? Но он им одговорн : Ја сам био као гнто сте ви и казали, разбојпик у свијету ; и због тога су ме Јудеји ухватили и осудили на крспу смрт, заједно са нашим Господом И. Христом. Но кад је он висио на крсту, ја видећи чуда Његова, повјеровах у Њега. и викпух Му: Господе сјети ме се, кад дођеш у царство Твоје ! И на ову моју молитву Он ми одговори: Заиста, заиста ти кажем, данас ћеш са Мном бити у рају! Ободрен Њиме, ја се упутих са овим крстом рају, и сретнувши пред вратима рајским Арханђела Михајла, рекох му: Господ наш И. Христос, који је распет, послао ме овамо, и због тога отвори ми врата Едема. Арханђел видећи знамење крста одложи пламени мач и отвори ми врата раја, кроз која сам ја и ушао. Но затијем рече ми: Нрнчекај мало, јер ће сад овамо доћи и праотац рода људског, Адам, са свима праведницима. И угледавши вас, изиђох вам на сусрет«.... Види се да се је автор овога причања служио и са Св. Писмом и Нредањем ; но не увјек вјерно. Тако је нпр. било мишљење у цркви, да је не само Јовап Крститељ проповједао о Христу у аду, него и Мојсеј и Илија и други пророци (О п < ј . Нот. т 1. ге^. с 28.). Казивање о Еноху и Илији могло је бити састављено на основу ријечи Апокалипсиса: »Звјер, што излази из бездапа, сукобиће се са два свједока Моја, и нобједиће их...« (XI. 7 — 13). —■ Автор даље пресонифицира ад и изгледа, да се држи те мисли, да је рај па земљи Ови и слични недостатци дали су повода некојим писцима, да подозрјевају автора у неправослављу. Но овде неправославља нема, него је само неумјерена фантазија. — Будући пак, да је автор, као што се и види, писао са великом љубављу ка Христу, то није ни чудо, што је повјест авторова послужила као богати материал за црквене пјесме н живописе. Превео: Р. Бакајли.%, богослов. Истинитост Христова Васнрсеша. Васкресење Господа пашег служи као вијенац свију оних чудноватих догађаја, којима се доказује Његово божанско посланство. а уједно и божанственосг Његове науке. 0 своме васкрсењу засвједочио је сам Спаситељ, кад је Јудејима, који искаху од Њега новијих чуда одговорио: род-к и^кик-к н пргпкжод^и зндлкшд инит-к: н знллкнк н( ддтчл (л1&, токлш зкдлшп! С0нк1 пророкл. М кожј ео к'6 Онл ко чр^к -к кнток-6 трн днн н трн 110111,1): т (1кш к8д[тћ н шн-к чмок ^ чнкж кг крдцм зммн трн днн н трн но1ци (Мат. XII. 39 и 40; XVI. 4) и кад је одлазећи, да претрпи смрт па крсту, за којом је имало сљедовати васкрсење Његово, завапио : нкнск прог/мкнсА шн^к чмок^чнкж и когг промлкшА ш нмгк (Јов. ХШ. 31.). Тако су сматрали тај догађај и Апостоли, кад су тврдили, да је Христос наскресењем својим показао, да је Он прави и истинити Син Божји (Рим. I. 4.) и кад су проповједали, ди Аи\1 Хри !т0сћ н( к01тл, с&тнд к^рн нлп1л (1. Кор. XV. 17.). Овде ми видимо, у првом реду, веома важно пророчанство: јер Христос говорећи о своме будућем васкрсењу предсказао је, да је исти догађај надприродап, који дакле паш ум не може