Источник

Стр. 236

ИСТОЧН0К

Бр. 15. и 16.

схватити. Осим тога Христос говорећи о овом пророчанству, еије га спомепуо само једанпут и то као пешто споредно, него га је изрекао неколико пута, при разноликим случајевима, и не само својим пајближим ученицпма (Мат. 16, 21, 17, 9, 22, и 23; 20, 17 —19, 26, 31. и 32), ио и читавом народу Јудејском и њиховим учитељима (Мат. 12, 40; 16, 4; Јов. 2, 19; 10, 17 и др.), не у двосмисленим изразима, него сасвим јасно тако. дт нико није могао пе схватити тога предсказивања, или га схватити обратно (Мат. 27, 62 — 64), папосљетку он је тачно одредио и вријеме, које је имао провести у гробу (Марко В, 31, Мат. 12, 40, 16, 21, 20, 19), У другом реду ми видимо овде и веома зпаменито чудо. Знаменито већ по томе, што је било јасно предсказано, и то иредсказано самим оним, који је васкрсао; Хритог коп-д, мкоже ри (Мат. 28, 6). Знаменито и велико је још и због тога, што се у њему објавила сила божија: васкрснуће из мртвих јесте без сумње дјело веће силе и могућности, него ли исцјеливање болесника, очишћавање прокажених и слично. Важно. је и знаменито на пошљетку стога, што васкрсење Спаситељево није свршено каквим другим чудотворцем, као што су се догодила остала ускрснућа умрлијех, која се спомињу у старом и новом завјету, него Васкрснули сам, као што има власт душу своју положити тако и опет примити је (Јов. 10, 18) васкрсао се силом Божанства свога, које је једносушно са Богом Оцем, који Га је васкрсао из мртвих (Рин. 8, 11; 10, 9), који, мкогк: м.иг нлмтк ЖНКОТТ* КТу »К^, ТИКШ Д»ЧД Е Н [ИНОКН ЖНКОТ-ћ И/И-бтН кг (!К^ (Јов. 5, 26.). Свједоцима Христова Васкресења могли су бити само Јудеји међу којима се оно и догодило, а то су с једне сгране ученици Његови, а с друге Његови непријатељи. И једни и други заиста засвједочавају овај догађај но разним начинима. Апостоли су свједочили пред читавим свијетом и рјечима и писмима и својим животом, па самом смрћу, да је Христос, који је умро на крсту затим положен у гроб, уз који је била постављена нарочита стража, ускрсао у трећи дан, као што је сам још за свога живота не једаппут предсказао. Непријатељски расположени Јудеји бијаху распрострли вијест, да Он није ускрсао, него да су ученици Његови тајно ноћу украли мртво тијело свога учитеља и то кад су стражари спавали. И треба примјетити, да је то било једино објашњење, које су могли непријатељи Христови тад а и касније ставити на супрот свједочанству Апостола, — ово се види а) из ријечи јев. Матеја (28, 15.); б) из ријечи св. Јустина мученика, који у своме разговору са Јудејцем Трифоном истоме вели, да су његови једноплеменици, кад је Христос ускрсао, послали своје једномишљенике на разне стране, да би свуда разнијели глас, да су тјело Христово украли ученици Његови (Разг. с Триф. п. 108,), а још јасније в) из препирака старијих противника и заштитника хришћанства између којих први (Целс, Порфирије, Јулијан) не налазећи другог објашњења нротив васкрсења Христова понављаху једино то, да су Апостоли украли тјело свога учитеља, а други настојаху само да опровргну то објашњење не обзирући се на друга томе подобна.... Шта ћемо рећи на оба ова тако нескладна објашњења свједока? Рећи ћемо I.) да има неких ствари, које допушта и једна и друга страна; II.) да је свједочанство Јудеја гадно и невјеројатно, дочим је Ш.) свједочанство Апостола потврђено свима знацима истине. I. Обје су стране очевидно сагласне међу собом: 1. У томе, да је Христос заиста умро. Апостоли не само да то у свједоЧЕнстгвма својвм нредпостарљају, него и јасно исказују (Јов. 19, 30), а Јудеји