Источник

Бр 15. и 16.

ИСТОЧНИК

Стр. 2В7

то неопходно предаостављају. Све што су посљедњи могли примјетити против свједочансгва Апостолског, као што смо већ опазили састојало се једино у томе, до је тијело Христово украдено ; а Јудеји не смједогпе ни пошто објавити, да Христос није умро на крсту, дакле смрт Христова била је ван сваке сумње; да би људе у томе разувјерили показало се Јудејима немогућим. И заиста смрт Христова је многима засвједочена. Њу су засвједочили војници, који дошавши Исусу, да му пребију голијени, не пребише исте, јер виђеше, да је умро (Јов. 19, 33), а да би се о овоме још чвршће увјерили један од војника прободе Му ребро из кога потече крв и вода (- 34); и од самога овога ударца морала би се без сумње слаба нит Христова живота прекинути, ако би Страдалник још живио. Засвједочио је то — стотник, који је стајао код Христова крста, затим и сам Пилат, који није дозволио Јосифу Ариматејском, да скине тјело Христово прије, него се сам увјерио о смрти Његовој (Марко 15, 44.). Засвједочили су то напошљетку и сами непријатељи, кад су дошли Пилату и тражили од његе, да постави стражу код гроба Христова: по . иаи К^ олјђ , говораху они, мко жтчц-ћ он-к рт ет,; шн жикт>: по тјш^-к дн^-к когтннВ (Мат. 27, 63); значи дакле, да је он био мртав. А да је код Јудеја била ма и најмања сумња, што се тога тиче, то зар би они пропустили, да се не увјере и да изобличе жртву своју? Уопће у првим вјековима хришћанства није се никад чула мисао, да Христос на крсту није умро; напротив како Јудеји тако и незнабошци укораваху хришћане што они обожавају човјека који је умро срамном смрћу 2. У томе, напошљетку, да се тјело у суботу у јутро налазило већ у гробу: иначе, ако Јудеји не би били у то убјеђени, то с каквом су цијељи иостављали они стражу код гроба? и у недјељу у јутру, да је тјела нестало у противном случају зашто би Јудеји раширили глас, да су тјело Христово украли ученици Његови? Послије овога сва несугласност међу Јудејима и Апостолима остаје у рјешењу питања: гдје се дјело тјело Спаситељево? Да ли је оно заиста воскрсло, као што говоре пошљедњи; или је украдено од ученика као што тврде први? П. Свједочанство Јудеја јест гадно и иевјероватно. Крађа тијела Христова од ученика, у вријеме спавања стражара преставља се или немогућом или нерасудном. 1. Што се тиче Апостола. Зна се, да су они били људи слаби и бојажљиви: и одкуд од једном, да постану они тако смјелн и одважни? Да ли би се усудили, да украду, као мртваца онога, кога су остављали док је жив био? Они су се разбјегли чим су видјели слуге, које дођоше са батинама, да Христа ухвате: а како би се сад одважили, да наиану на наоружане војнике? И шта је могло побудити Апостоле на такав смио поступак? Ако Христос није ускрсао, као што је сам предсказивао: шта су тад имали ученици од Њега очекивати? Зашто им је требало његово мртво тјело. Но ако допустимо, не гледећи на гореспоменуто да су Апостоли украли тјело Спаситељево — настаје питање: а зашто они то нису учинили нрве ноћи, кад им се зато и прилика дала, јер не бијаше страже код гроба, — него намислише испунити своју намјеру тада, кад је гроб стража чувала? Осим тога ако су се заиста могли користити сном стражара: то како им је требало поступити у овој прилшци? Требало им је без сумње са највећом брзином украсти тијело и понијети са собом. Но као што можемо видјети овде се пије журило, него се чекало док се скину са Христа погребне хаљиие и убрус,