Источник

Стр. 224

ИСТОЧНИК

Бр. 15. и 16.

„никд н нсдми, то надлежитк нити сл^жки Кожјж а скнцжникб р{докод(8 „дл се тогллситк. И кл цр'кки клагочинно да прирдегк сл шкичнитк цсре^ио„жалм, ц )к (то/Ик лг8зикл кое конечно цјслшмк и злпрегцлелњ, иочто кл цр'кки „ Б ожјеи сл стра\о/ик прнрдити иодоклетк. п кл до.иб жени^л лиицно л»8зики „8поТр (клгати, и то сл кллгочштлњ кл нбтрк до/ил, л не по 8лИцл игри тко= „рити н прочлл кезчинјл, — то конечно к то <и8 дл не кбдетк Тлкожде же „к8Л(Л И прочјс С Л183ИКЛ/ИИ Н( ДОКОДИТИ НИ НЛКК с' Л»83ИКЛЛ1И ДИ6КИ И Н01Ц110 „ПО СОКЛЦИ ПрЛГИТИ И ТО К ТОЛ<8 ДЛ НЕ и)Кр г к|Ц{'Г се, НО 110 КЛЛГОЧИНИ« „кел' л«8зикл". „И по слкршенпо крлкл должлнк скицшникк естк ијтити и кллгосло* „кити трлпез$, и лт,е изколитк тл.ио шк-кдоклтн то доп81цлл1о, тлк.ио едлнк „сл^лтк кити — дллше никлкоже; н кл крс-ие оногл сл\лтл, докле естк тлл1о „скнц1нникк. клзкрлшомт С( л1!јзики, но по ишјлсткмо скнцишнкл Л101ЦН0 оуј -КОг „трекликлти и^к, шклче сл кллгочннјгЛ 1 к гакоже кише рехи^ик. 1 ) И скпценникб „Т0Ч110 нл трлпезВ допоуш,л се ити пр'ко и к'торо ВрЛЧНИ(ИК, л нл третЈЕ ни„клкож(. И кл тои исти длнк кјнчлшш, когорјн зклни есбтк, слл1о ачт дл „ил18тк едлнк длнк пирк К> женнхл, что и/ик нредложит «; 2 ) л кторји длнк „никлкоже, но Л1Ц( кто слизколитк и кторн длнк тл.ио ккгги, то ижи ио сггк „и СК0ИЛ1К кош.и>л!к дл контентирлк! се". „Тлкожде и что естк ижичли непотрекни и нел-кпи досле кикллк, то „естк длроки и длрокнине, 3 ) Ж когл рлспрл лшоглжди н н"кслогл вкгкл иол1ежд8 „ижрВчнкшилш се: и к8<ил н прочје длриклти, тлкожде и зклмншик кл шшк чго „лико прнносити. б кои\к тлкоки^к нерлзс8дител'них к стклри лшогл тлш,етл „ккшлет к н л1ногн кл Вкожлстко ПЛДЛ10Т в, зл толике длроке, и о\ј-знлшне зл „декоик$ и длклше, что и кл ине\ к езнце^ не цЈкр'ктлет се, — кое кмгечно „пресецле/ик и Криклел1к; и к тол!$ дл не шкр , кш,ет се ни кл коглти^к гш кл „оукоги^к, кро/ие кенл (мираза) чго излиждВ секе злкл1очетк".

4 ) Већ у вашим старим рукопигвим Крмчијамч налази ое одредба о понашаљу хришНана ва брачним говбама. Тако нпр у Иловачкој Крмчији (р 415.) пише: »Мко нг подОЕтетК нн крл плкклтн нн П/11ГДТИ...« А у отарим пенитевцијарним вборницима нашим налази ее ова одредба: »Н( подоки1етк Јсрштганш/ик зкдннн/иК кикшн Л1К ии брикК пикклти или п<1!(лтн, нК чК!Тно »и (К гов^лнне/ПК кгпрлтн и,!и шсјдоклтн . гакоик <ппо |е!тк ЈЈрштганшлтК. Скшунннкшжк ж! и »ККК.ЧК ПрНЧКТКНИКО/ИК подокл (етК пр-6жд( длж( н! нлчноутк Гл8л1НТИ !! сотоудоу шт^одитн (81аппе VI. р. 151.)".

2 ) На главној скупштиви Жуцаније Оремске, одржаној 15. децембра 1761. год. у Илоку, аакључено је, ивмеђу осталога, и ово: „Сватови не смеју трајаТи више од два дана; — а ако родитељи преступе ову заиовед каввике се са 25 батина. (Нрепис у М. 11. А. К. бр. Ј102. ех 17(51. г.). За кнеза Милоша Обреновића довео је Народни Оуд 16. вов. 1834. г. одлуку (бр. 3247), којом се између осталог ишло и ва тим, да се укине „упропастителни обичај" при свадбама, које су по неколико дана трајале и премного трошиле Том одлуком забрањено је, да свадба не сме трајати дуаке од два дана, — а дрЈ гог дана да се разилаве сватови (В, Српске Новине од 1834. г. бр. 47 ).

3 ) И кнев Милош ивдавао је варедбе против претеравог дариван>а ради »ога се чесго догађаху кавге и бој, те је наређено власчим«, да све влоупотребе примерно казне (Види решење Народ. Суда од 18 нсв. 1834. г. у „Српским Новинама" од и. г. бр. 47.).