Источник

Стр. 226

ИСТОЧНИК

Бр. 15. и 16.

Наши епископи морали су овако поетупити по иагеицији државних власти, које су можда то од њих и категорички захтевлле, али иам се, бар у нашии архивииа, није сачувао аваг о томА околност, што из трећег и четвртог децшија, осаинаеетог вева, номамо баш никакових података о коначном разводу брака, — и ако знамо за неколико случајева, где су супрузи, и у случају јЧвно позаатог прел»уба, од стране митрополита, као духовнога судије, упућивани да и даље наставе заједнички брачни живот, 1 ) — даје ми повода претпоставци, да се у то доба врло ригористачки поступало у парницама за развод брака, а можда и сасвим ускратио дотадашњи обичај развађања, у смислу каноничких прописа православне цркве, те опет у обичај повратио тек онда, када је на престо карловачких митрополита сео пећски патријарах Арсеније IV. Јовановић-Шакобента, који није знао, а ако је можда и знао није марио, не само за интеицију него и евентуални налог државних аустријских власти у том погледу ... Из овога доба имамо поузданих података, да ни код Румуна, у Арадској и Велико-Варадској Дијецези, које су припадале митрополији Веоградско-Карловачкој, није било праве бигамије и полигамије и ако су они, како у материјалном тако и у мпралаом смислу, маого ниже стојали од наших предака. Крајем 1727. и почетком 1728. год. вршио је епископ арадски и великоварадски Вићентије Јовановић канонску визитацпју по својој нлани/мк; ш к/н е Ш н К x" ^ к 0 8 п 0 к л «0 ничто тл,ио 0 к р ^ 111, I т I, 1(0 к : 'к X нд ш { » С т Л р 0 6 п 0 3 А к 0 н 8 јсрнстјлнско/и^ и ш к ii ч .1 10 кллгочинно/нк, н ii I ш { { Ч 'к что »изтислн^К, но по &тдк& гкггмј црккј ... (Споменик XXXIV. р. 186 б и 187. а) и . ЈГако је могуће, да је добри митрополит Мојсије, у својој великој ревности, за исправл.ањем живота свога народа, претерао, и под утецајем државних власти и језуита, — к ји су му наводима из св. Писма и св. отаца и васељенских сабора доказивали оправдапозт ригористимког учења католичке цркве о неразведљивости брака, — и сам дошао до уверења, да је тобоже у православној цркви, ва турског ропства, услед велике распуштевости изопачено право учење васеленске цркве о томе, па је за то индиректним путем у горњој наредби, по иницијативи државних власти, поступио; а можда је то учинио и из бојазни, да се не вамери тим властима ; које су му врло погребаз биле у раду његову на културно-просвегном дизању српскога народа. х ) У једној пастирској посланици митрополига Вићентија Јовановића — Бзограђанима, која је прочитана 5. јула 1734. г. у цркви ; у биоградској сриској „Новој Вароши", измвђу осталог читамо и то: како је жена неког београдског трговца Тимотије јавно пред црквом кажњена шибама за прељубу и онда опет повраћена мужу своме, те су обоје пастирски поучени и упућени на зајед • нички брачни живот; а пошто се ова пок ЈЈала и пред духовним оцем своју савест очистила, то јој се дозвољава да може и у цркву ићи и тамо с непорочнима стоЈати. (Ова одлука је са свим по смислу 34. канона св. Васил. Великога). Па се стога оштро забрањује сваком, јавно или за леђи, ругати се њој, или исмевати њена м)жа; и свака тЈкова реч биће проклега, као и сваки онај, који је буде изговорио с намером, да наруши мир живога њихова и изазове мржњу, јер нико није без греха осим јединог Бога. Зато нека сваки о себи промишља; а ако се ииак когјд дрзне »ЗДК^ТЈ* и нлклздн ј е НД1.Ш рдзорити, тои тлкок^ клзнк (као што је и прељу5ница примила) И4И и^рдфк пр?д|\ ц^лилтК сокорожк прЈТсрпнтк, којго лико полд к ^дјтт* (Ориг. у М. П. А. К., — међу нексибпр. списима).