Источник

ГОД. XXIII. СПРЛЈЕ50, 15. СЕПТЕ/ЧБРП 1909. БР. 17.

^еточник ЗВАНИЧНИ ОРГАН

ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА ЗА ДУХОВНЕ ПОТРЕБЕ.

Власпиштво и наклада: ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА.

Одговорпи уредник: свешгепик Др. ТОМО ПОПОВИЂ, професор-катихета вел. гимназије.

о. Рукоиоложеља. Његово Високопреосвегитенство АЕ. и Митрополит Дабробосански господин Евгенпје благоизвољео је рукоположити свршеног рељевског богослова Спиридона Убавића у храму рођеља пресвете Богородице у Сарајеву дана 13. септембра о. г. за ђакона, а 14. септембра о. г. за пресвитера и додијелио га за личног парохијског помоћника проти Симеону Чулићу, пароху густоварском. На молбу епарх. цркв. суда у Доњој Тузли благоизвољео је Високопреосвештени АЕ и Митрополит Дабро босански господин Евгеније рукоположити клирика зворничко тузланске епархије свршеног рељевског богослова Гавру ГавриИа дана 6. септембра о. г. у цркви храма св. пророка Илије у Маглају за ђакона, а 8. септембра о. г. у цркви храма св. апостола Петра и Павла у Горњем Драгаљевцу за пресвитера. Ма1:г1тота1Ја српскога народа у прошлости. Студија из културне историје српскога народа. Написао Радослав Ж. Грујић. (Наставак.) Навешћу овде један пример из 1735. г. — У шабачком округу, у парохији јеловачкој, а у селу Свилеуви забележио је егзарах митрополитов Андрија Јоакимовић овај случај: „Ћбке кирока крлтк, илннс<и' Живко, држи гк жн|8 зл соко/ик, котора И/Илтк и сада жика ,и8жа скоего иркого..., кои ско10 жж8 пбстнл' пркокрачиб, ожеиик' « с' д-ккицолж. И р«чн«ого Ћ 8 к 8 к и р о к а и I г о к р а т а Ж и к к а госиодинк, к ,1 а д и к а Д о с и д е и