Источник
Стр 250
МСТОЧНИК
Бр. 17.
Николич' зј с ј е глокил' 4 дбкдта, а поиа шакачкога 4 дЈЗката, кои е. к е н ч а л'. II т а к о п р о п 8 ш, еи о в и л о п о гказанмЋбке в и р о в а". 1 ) Када је на престо београдско-карловачких митрополита сео даровити и родољубиви епископ Вићентије Јовановић, дотадашњи владика арадски и велико-варадски, прегао је одмах и он свима средствима, која му на расположењу беху, да социјални и религиозно-морални живот народа свога поправи и цео народ чим боље упути културнопросветном напретку, па је, између осталог, 1733. год. издао и правила за српско парохијско свештенство. 2 ) А у 33.—35. тачци тих правила изложио је прецизну упуту свештенству, како има поступати при благосиљању брачних веза, излажући ту уједно, као уз пут, и главне ведостатке у брачном животу тадашњих наших предака. Тако се у 33. тачци вели: „Да не дбрзнбтт* скеш,(ници в-кнчати когш донмеж« непринесет г ћ. Ж „ар\ЈЕрса, илн екзар^а, илн протопопа скид^ктелное писанЈе аклакицее вити ла„коное сочетанЈ10. — Такождс, аи!,Е кто пршдет ^ к $ пшл протопсчми, иаи „паро^ш, или инуа епар^ш, кт* егш паро\ј|о просити и поати за севе д-квиц8 „ИЛИ в 'доКИц8, Д Л не њиатт* ШКр8чЕН|/Л СОКЕрШИТИ, НИЖЕ К'кнчати, ДОНЕЛЕЖЕ н е „принЕСЕТ'ћ е<и8 свид -ктЕЛНоЕ писанЈЕ 05 протопоши и)Н1А, или К епар\Ји ишод, ар\ЈерЕа ПЕчатЈго и властногс р8кок> 8тверждеше, гако не шврбчил^к гд"к „инј/л д^квици или кдокици за себе и гакш не и ;И а т г ћ е ш, е гд'к „ж и в и а с к о е а ж е н и .. „ТакождЕ и сЈЕ должно естт* скАш.еникол^ Учаице сказовати Л10ДЕ/и': „ан|,Е ки кто ш христјан ^к прин1Ел г к за сина. или за г.рата, или за коего ливо „просити к' его парори д г ккицВ или в'довпц8 и за т бговорт% ткорити, а „не к 8 детт\ цјнде лица №наги>, котороЕ ^ о ^ цеттч за сЕке поати д^квицј? или „в'докиц8, и>1пи Вговорт*. да пе к^дет^к ткЕрд - к , ни за н/клш держатисА илгктт) „(аш,е ви коликш просители с' гак^колдт* дали), доиележе ока лица, поатнса „ ХоТуЛиџа , певидАтсА и ко един8 волш несогласдтсА. Нехотанџи сје творити, „что лико в8д8т - к дали с' гак8кол1 г к изгјЗват-к, аш ,е посл-кди № коеа лико „страни пе к8дет г к коли п согласјд. Ниже паки во крел*А 8говора коа сграиа „да шцетт* что, или приелшот - к или дамт ^ к , но по и>кр$ЧЕнпо сје да кпваЕтту. ,,(г' Л1ококно какоки дар ^ к дати некозкранАЕТсд". А у 34. тачци додаје се: „Да сказ ^оттч скАШ,еници скоилп^ паро „ХЈални/ИТу да Ж рил ^окатоликовту д -ккицт* или в 'довицТ1 не иросАТ ^к, ниже В. Споменик XXXIV. р. 197. а. 2 ) Мени је при руди један препис тих правила од 1754. г. из епархијског архива у Пакр.чцу ; а цела та правила гатампана су већ 1868. г. у „Беседи", под кривим називом, као да су то правила владике бачког Висариона Павловића.