Источник

Бр. 18.

ИСТОЧНИК

Стр. 269

вачке и потврдом царичином тога закључка од 11, новембра 1776. г., предузете су најстрожије мере, по свим епархијама, да се тај проту канонички обичај искорени, те су такови проклињани и од цркве одлучивани, док се не раставе, ма колико деце имали; а свештеници, који би се усудили такове венчати лишавани су службе па и чина, и на разне друге начине строго кажњавани... (Наставиће се).

С л о в о о побожном стајању у цркви за вријеме богослужења. Р нсотднтј Го;под*ки со п-рл^одп^ (Пс. 2, II.). Ове ријечи напомиње Псалмопјевац свакој побожној души. Овим се ријечима тражи и од нас, да би свако служење Богу вршили са страхом, као слуге своме господару. Па кад је свако служење Богу нужно врглити са страхом, то онда особито, служење Богу у цркви треба вршити са побожношћу и страхом. За кога се моли света црква ? Моли се и проси благодат и милост од Бога за оне, који иду у храм Божји и стоје у њему и к1'|>ок>, клдгогок^ннж-ћ и [Тјм^-одп* Еожшлп*. Тако, браћо, ми смо дужни долазити у Храм Вожји и стајати у њему са побожношћу. У цркви треба стајати са шбожнош&у и сшрахом. Зашто? Зато, што је црква дом Божји, мјесто невидимог присуства Божјег и што је сам Господ ко гкАт-бит* бгш. Стојећи у цркви, стојимо пред лицем самога великога и страшнога Бога, КОЈИ Н( ^ОТАИ К^ЗЗДКОША, И којему, не ПрЕСМИТСА Л^КЛКнУаИ, ИИЖЕ ПЈ!к8д8т'6 кјзздконницм прЕд-в. очилЈА бго. (Пс. 5, 5. 6). Ко се од нас смије усудити непристојно стајати пред поглаваром земље? Па кад морамо пристојно стајати у присуству човјека, та је ли могуће друкчије у присуству Бога? Је ли могуће без побожности и страха стајати ондје, гдје силе небеске служе са страхом и трепетом? Сачувај нас Воже! Ми смо дужни стајати са сваким благочинијем и пристојношћу, у скромним хаљинама, с правим погледом и окренутим лицем олтару Госнодњем. Тако нам се препоручује стајати у цркви а нарочито кад чујемо овај позив: сгашл1% докр-б, јтшкл - тћ со стрд^олгћ ... Ми смо дужни стајати са сваким благочестијем и чистотом, — у спокојству душе, у скрушености срца и у управљеним мислима Богу. Д Д /ИОЛћИТТ! КО Јсрдт-б ККАКДА ПЛОТћ ЧМОК^ЧД, II ДД СТОНТЋ со Стрд^О/ИЂ И ТрЕПЕТО/И, И НИЧТОЖ( 3[Л1НО! кг С[к1 ДД ПОЛТИШЛАЈТг. Стајати у цркви треба са иобожношпу и и ажњом. Зашто? Зато, да би могли учествовати у црквеном богослужењу, да би могли чути читање молитава и пјесама црквених. Па за то се често народ у цркви опомиње од служитеља ничаре, нарочиго ако је таковима жена у кућу требала, те су црквене власти ту чешће кроз прсте прогледале, што није био случај у Иаорији. — Интересантан је један случај са неким граничаром из Окучана Дамјаном Гвоздићем. ЕВему није било дозвољено да ступи у четврти брак, те он са испрошеном удовицом пребеже у Босну и тамо се без запреке венча. Међу тим, када је царица издала генерални пардон за све војне бегунце и кривце, повратио се је и он у своје село са евојом чвтвртом женом. Парох дотичног места не хтеде, у смислу синодалне царицом погврђене одлуке ; признати тај брак и хтеде их раставити. Али се сад заузе за свог војника сам нуковник Градишке Регименте, с молбом, да се овај случај прегледа, јер се бојаги да ће граничар овај са својима опет у Турску побећи или вером преврнути, па тако и војска и црква изгубити (Ориг. у ТТакрач. Еаарх. Архиву).