Источник

Стр. 268

источник

Вр. 18.

нитба, а његовој бившој жени дозвољава, да може одадах у нова законити брак ступити .. .*) А 23. јула 1780. г. кажњена је једна жена јавним бојем, п1то је учинила прељубу, и ако се изговарала да је то учинила због импотенције мужевље. — Пред Конзисторијом је на име установљено, да је муж њен само привремено импотентан, те је упућен да код искусних људи и жена потражи лека, а жени се забрањује: „под изгВч/гкшшт* жикотд, дд а к' предт! к' лкшод-кАнЈе п 8јдл с г к иншши переоналш". 2 ) У седмом и осмом деценију осамнаестог века имале су наше конзисторије пуне руке посла и са четвртим браком, који се у то доба већ тако уобичајио био, да је сматран као обична ствар, за коју ни диспензација не треба. 3 ) — Закључком Синода Митрополије Карлоа ) Карактеристично је, да је имиотентни муж, када му је конзисторијална пресуда проглашена: ии^т* 6кклснц1ол1 'ћ господинолпч Лр^нпископо ит* и /Иитрополитолп* протктирло н?гд »с*ђ . /И<1р1 «(0 ш сок>зд крлчндго, рдди кише 8но /иан ^ тлго а *(|) ектд нсрдзл^чити«. — Конзисгорија је узела овај протест на знање и упутила га, да апелацију има, поднети до 1 млја и. г., кад се Л.рхиепископска Конзисторија састаје, јер ће иначе овај конзисторијални закључак постати понвомоћан (Конзист. Протокол ех 1776—80. г. у Епарх. Архиву у Иакрацу). 2 ) Нривео сам овде само најкарактеристичније случајеве, а било их Је много вигне. — Доста је било и незаконито склопл>ених бракова. Овакове су обично благосиљали свештеници б^з нарохије (т. зв. зирегпишегагп), па су ради тога лишавани чина; ну они су умели и даље да наставл>1Ју тај посао, те су их онда црквене власти као просте световљаке предавале грађанском или војничком суду (један такав случај забележен је у једном акту од 18. Фебр 1772. г.). Такови свешгеници из^авали су шта више и лажне исправе у брачним стварима, те су често велику конФузију због тога изазивали. У то доба наше су Конзисторије збиља строго пазиле особито на женидбу страваца, те је еваки такав, осим аутентичног сведочанства о својој безбрачности, морао предвести и два сведока, који су заклетвом вмали потврдити исправност тога сведочанства. Тек након тога дозвољавано је надлежном свештенику, да дотичног странца може исаитати и венчати (тако је постуаано 15. авг 1767. г. са једним Шибеничанином Цетром Радовићем, који се доселио у Сњегавице). Као незаконито склопљен сматрао се је и онај брак, који је потајно у кући, :иуми, подруму и т. д. благословен (ша^птотит с1ап(1е8Ш1ит). — Тако је 81. децембра 1766 г. у конзист. седници у Пакрацу закључено, да се једним тако благословеним сунрузима у Грубипглном Пољу за брани опћење и они неко време у тамницу затворе. За храну у тамници имају платити 2 дуката. А после женина порођаја има их надлежни свештеник поново јавно у цркви венчати. 8 ) Владика пакрачки Атанасије Живковић (1770 -1782. г.) јавио је 11. августа 1775. год. митрополиту Вићентију Јовановићу-Видаку, да се у његовој епархији, само у Ђенералату Ва}>аждинском, налази више од 40 пари четвртака, те не зна шта да ради с њима: несме свештенство да казни, ни четвртаке да раставља, а особито оне, који већ много година заједно живе и по неколико деце има ЈУ> Ј е Р се боји да не пређу у унију или римску веру, као што је недавно учинио .дасовачки парох Вићентије Милановић, из бојазни од казне, што је венчао једног четврто-брачног. Свештенство је било уобичајило, да венча сваког четвртака, ако рлати свештенику и цркви по два саландара (сваки по 12 Фор.). — После одлуке еинодалне почели су све четврто-брачне растављати, а који се не хтедоше раставити, ако није билса опаност да ће изгубити веру, одлучивали су их од цркве и причешћа, децу су им за незакониту проглашивали, те им свештенсгво није смело никакове Функције обавити. Такз се маја 1778 г. једном тако одлученом, у селу Ковачевцу (парохија рогољска), родило дете, а свештеник није се усудио крстити га, и ако је тај човек с* истом женом дотле већ 5. ситне деце имао, која су сва редовно крштена и као законита дотле сматрана. Пошто је тај човек био граничар заузе се за њега лајтнант из Рогоља Огорелица и изнимно би допуштено свештенику, да то дете крсти. Војничке власти у опште заузимале су се при оваковим нриликама врло радо за своје гра-