Источник

Бр 19.

ИСТОЧНИК

Стр. 281

и да можда где-год још у животу законита друга имају; а у случају, ако изјаве да им је први законити брачни друг умро, да то аутентичном сведочбом потврде, — јер ће свештеници под тешку казну потпасти, ако својим немаром даду повода, п да се незаконисао склопљвни бракови смртном казном растављају ". Па се стога и опет налаже протама 1 ) и парохијским свештеницима, да своје парохијанце у проповедима и сваком другом приликом поучавају: како је велико безакоње и грех „ /М 8 ж 8 з а живе ж е н е, и ж е н и з а ж и к д /и 8 ж & и н о <и 8 к р л к 8 соштлкатис а , и како тои гр'к'\- г к оногл ск-ктд ет^ /И8кл^ казнитсА, на селп! же ск^кт^ чрезт* <иирскЈА кллсти поноснои> с/иергјк» и)/ИфаетсА". Ну, и ово није прекратило дубоко укорењени обичај, нити је могло избрисати етнографску особину нашега народа, те пошто државне власти сазнаше за нове конкретне случајеве, издаде царски двор поново и 1761. године строгу наредбу у истом смислу, 2 ) као и до сада ; а на Народно-црквеном сабору у Карловцима 1769. год., поводом сличних случајева, расправљано је, у двадесет и осмој седници (12. јула и. г.) и питање: Како да се већ једном учини крај т. зв. бигамији и полигамији у српском народу? — Тада је епископ горњо-карловачки Данило Јакшић истакао мишљење, да је томе злу највише крива емиграција српских жена, које доста често остављају мужеве своје и бегају у Турску, па тамо приме Мухамеданство и удају се за Турке. Његово је мишљење, да се тако напуштеним људима може дозволити, да ступе с другом женом у законити брак; а одбегле жене, ако се натраг поврате нека се смрћу казне. Он је шта више — рече — и ј Митрополит Павле Ненадовић ставио је у дужност протама да пажљизо мотре на чистоту и законску правилност брачних веза већ 11 октобра 1751, г., када је издао правила за протопрезвитере. У тачци 3. тих правила вели се: „Ашче что законопреступно в тајње брака, сародства, „или више трех крат вапреценаго обрученија ради случајетсја: кто сицев брак благословил, и когда, „и кому, и гдје, јавно ли или тајно, волеју или ва силу, било ли уставное оних в' церкви трикрат„ноје оглашение и от вступајушчих в брак пароха мјеетнаго извјестие.. . извјестно описати (В. „Српски Сион" 1903. р. 329)". 2 ) Митрополит карловачки Вићентије Јовановић-Видак унравио је 12 јула 1779. год. једну окружницу на све епископе, у којој им саопшгава одлуку царице Марије Терезије, да само она филијална села односних парохија наших, у којима православни Срби живе, и од 1746. г. добише свога посебног пароха, могу се сматрати као Филијале дотичних парохија; а сва друга села и сви православни у њима потпадају искључиво под јуриздикцију дотичних римокатоличких жупа. — Том приликом дотакао се је митрополит уједно и одредаба царичиних о бигамији а полигамији од 1754., 1758., 1759, 1761 , 1768 и 1769 год , на коЈе со двор при донашању горње одлуке криво позвао, те вели, да су све те одлуке једног истог садржаја, а на име : »1. А" ндшИ [КАиунницм и<ш попоки »[КОНЛ111 ПДјШ^МНШЛП! Т А Ж ! [ Т ћ Г р ■к % Л /ИНОГОжКж! А И УИНОГОЖЕНСГЕА И НА ТшУгТД»НОК.ШШМА КАЗИМ Ш1НШ И ПОНАТНШ ИЗК^ЕТАТТ, ј И 2. к' к8д8ш,!! НИКОГО л1 ^Ж!ГКИГО И Ж!Н!КИГО »И0/1Д, НЛИП ач! чУжД![Тј)/1НН|%1А, Н!П03НДТМА, И К1» /И^[Т^ И^ Н!ШЕ|»1Т(1К)ЦЈћ1,Л /110ДИ, ПОД^ ТАЖКИЛГћ »ШГ0К0ј)0 .11 'К, ДОТО/1-6, ДОК&Д& II 6ГДД Н л1т\ ПЛрО^Ш.И^К ИЛИ ПОПШ/ИЂ (01Т0АН1! /ЖЦ-ћ, ац1[ ОНД Н! »0/К!Н!ННА И/1И КД0К[Тк8кМ|Ш [8тћ, 1()!ЗТ» ДОГТОК^јЈН/1 Ш [ И!ј)ТН [КИД-кт!/1[ТКЛ И/1И [8д!Н(КЛ ДОКЛ3А»Т1/КТКА ш[кид^Т!,1(тк8|0Т[/л, кјлко(ОУ!Т<1Тн н! Д!рзн8т'ћ. (Ориг. у Епарх. Архиву у Пакрацу)".