Источник

Стр. 282

Бр. 19.

покојном митрополиту Павлу Ненадовићу, у том смислу, предлог поднео, али до сада није о томе никакову одлуку добио. Сагласно Јакшићу потврдио је то бегство жена српских у Турску и бачки епископ Мојсије Путник, али је он изнео мишљење: да би се тако напуштеним мужевима, тек онда могла дозволити поновна женидба, ако они донесу од својих првих жена, које су у Турску побегле и тамо се удале, писмену изјаву, да их се оне одричу (дакле, познату нам „книгб опро= фжК")... 1 ) На основу те саборске расправе и увргатен је у царски „Регуламенат" од 27. септембра 1770. г. (дотично у извод његов од 29. маја 1771. год.), којим се уређују црквено-управни одношаји у Митрополији Карловачкој, односни параграф (у изводу § 16.), у коме се каже: „Кролгк сих г к, дд се или1т г к ктх к8 д 8 ц | да стародрекнми клапи нд„родд овтди врлчное в-кнчлнје поксшдб, дли сд/иш к' пдро^јллнои цр'кки, ид г кже „естк пек-кстд сокЕршивати... И скат № оунапредт* позорсткокати за с' т'к/И г к „кса честиЈ при женидклх ' сабчикшддсА с.иАтешд и непоредочестка Жкрдтити, „Д НДИПДЧЕ С 'ћ /И Т*. и Т Д /И Т* кес<ид 0\ј"<МН0ЖДК>фДАСА БЕЗЗДК0Н1А „ПИГДЛ1ЈИСКЛА И Л И <И Н 0 Г 0 Ж е Н С Т К Д ОКВЗДДТИ /И 0 III, И. 2 ) (г/ГкдоКЛТЕ/ПНи „иплче к-кнчлнје дл не сокер1илггсА преждг, донел'кже «5 стрдн м пдрор не „кВдетк три крдт г к ктк рдзнондречендА кре/иенд икши шглдсидо.д". Али ни ово није било доста, јер већ 1772. год. појављују се нови случајеви те т. зв. бигамије, и то у Славонији. — Ту је, на име, бан хрватски, фелдмаршал гроф Надажди, поднео тужбу Дворском Ратном Савету у Вечу, против епископа карловачко-зринопољског Јосифа Стојановића, што, по налогу, није хтео да гсазни тра свешгеника, за које је истрагом пред војничким судом доказано, да су поновно венчали, с другим људима, неке жене, којима први мужеви још беху у животу. Ради тога је Ратни Савет позвао Илирску Дворску Депутацију, која је тада управљала српским пословима, да поступи у смислу царских одредаба од 1754., 1758., 1759. и 1761. године, које су у своје време и свима епископима саопштене, у сврху да се истреби: „скд„реднми гр-кх^ кигд/ИЈе, или окрИченЈе /и8жд жик8 жен8 здконн8 „И/и8ш,дго с' и н о к» ж е н о I«, или ж е н м ж и к д з д к о н н д г и> л» 8 ж л и м 8= „ Ш. К1 А с' И 11 И /И Т*. М 8 Ж е /И 'Н ..." 3 ) Због тога је Дворска Депутацијг позвала митрополита, да он

Ј ) Види ориг. дневника (Сопцтенз 1 ) 1а1Ч11 т) царског комесара гроФа Хадика о Сриском Народно-црквеном Сабору у Карловцима 1769. год. — у К. ХЈпј ;. Но(капг1.-Агс1ну-у. Шуг. АсЈеп. Но{(Зерп1аМопзгаћ1 149 ех 1769.

2 ) У латинском оригиналу нише овако: . . . „аЦие 1трпт18 а(1 соегсепДит Сптеп ВЈцатЈае, (^иоЛ ]п р1нп1>и8 Ј јОС 18 аДтоДит 1пуа1и1(, . .

3 ) Види концепат митрополитова писма на епископе од 16. новембра 1772 год. У М. Ц А. К. бр. 345 ех 1772.