Источник

Бр. 19.

источник

Стр. 283

она три свештеника казни и поводом тим, строгу наредбу изда, да се што пре затре тај грешан обичај. — И митрополит тадашњи Јован Георгијевић (1769.—1774. г) поступи одмах у смислу те наредбе, те 16. новембра 1772. год. издаде окружницу, на све епархије у Митрополији Карловачкој, у којој између осталога и ово рече: „Нлд-к кгклш „же книде и иростре се (у народу нашем) когомрзскш П[)мк>вод'ки..сгкл, дкожјисткд и /иногоженсткл, да л«8ж(ки и; стлк л лмо „ЖИК( с В 0 Е ЗДК0ННЕЖЕН6 П0(ЛЛМТ1» ИННЈ,ИЖ(Н1ТаК0ЖД(, ИД|Ц{ „законне ское <и8жеКе жике посдглмтћ зл Д()8ге Н не ток,ио са<ии „сек г к гр"к\к с/иргнуи сод4млк4К>тк, но и нракослдкн&о нлш8 к-кр8 и ц'кл15к> „кмгочестикВ наш8 ц?ркокк шнорочл1«тћ и ко иодозр^кшЕ полаганзтћ, аки ки „она тлкокк и толикји гр'к;(к дкоженсткл и лшогоженствл, инлче кига<иј|« и „ПО/ШГДЛТО, МКО ВЕШ,К ПрЕДК ЕоГ0Л1К Н Ч1Л0К г ккИ КЕЗГр ^кшнб!« илскла И ВЕ <<К „нлказанј/л прЕЗирала.За тим, цитатима из св. Писма, упућује митрополит свештенство, како да поучава народ о важности и правом значају тајне брака, као и о државним казнама за такове преступе, те додаде: „Како се не вк1 ВжаснЗли онк1, кои знад!5, да или лаВжк ш;тавилк „ж е н 8 с в о 10, и о н а ж и ва е ст к, а о м к д р 8 г 8 8 з е л к, н л и жена, д а е „л»8жк е л\ з а к о н н К1 и ж н в к а она пошла за дрВгога. — наипачЕ „када ви и,и казато ккмо, да такока жЕнитва и Кдатка овога ск-кта када се „шкрЈЕ код г к <иЈрскога с8да с,иртЈ10 срал^отнок* и прЕкраш,Е1ПЕ,ик жикота л1ачЕ<ик „казнит се, а онаго св г кта 8 гккокЕчнол^т* пакл?но,и огнк> наказ^ЕТ се..." 1 ) А да се у будуће не догађају више такови случајеви бигамије и полигамије, позива митрополит све свештенство, да од тога греха одвраћају свој народ и сами се чувају од лакомства и среброљубља, јер ће ухватели се на такову делу, не само изгубити службу, него и чина лишени бити и сасним у световњачки сталеж иовраћени бити. Ради тога и понавља им: „Начинт* ВракосочетанЈа", да се нико неможе незнањем прописа изговарати... У тој „Уредби" о склапању брака вели се, да они који желе венчати се имају пре свега отићи своме надлежном проти и изјавити му вољу, да желе у брак ступити; а прота ће, ако је младожења граничар, дужан бити од њега потражити женидбену дозволу од претпостављене му војничке власти. За тим ће пажљиво испитати младенце: да ли су већ можда кад-год бали венчани, колико пута, где, с ким, ко их је венчао и када, те ,,гд-к ону или оне, прежде кившш с8* „прВзи или с8пр8гЕ, во жнких^к ли или л^ртки^, овр'ктак>тсА. А ш, е оу в о „ к' ж и к К1 х -к « 8 д е т к е д и н ј а и л и д р 8 г ј л с т р а н н д р 8 г к, никакожс „вракосочЕтанЈА н е доп8стити, а ш, е в к1 какокилп* н и к К1 л о д о-

*) Концепат у М. П. А. К. — међу неексибираним списима.