Источник

Стр. 284

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 19.

„/ИИСИИТИ С е 0 Г 8 Ш, II /М Т* СИОСОБОЛИ^, Н Л Ч И Н 0 /И Т*., 8 3 р 0 К 0 Тх И/1И „ с л 8 ч а е л^ ^к, онк1 Ш колико нивВдћ л 'к т к разлбчили се, — кролгк „единк1А слЈрти изв-кстнуА..." А ако је први брачни друг умро има прота потражити сигураи аутентичан доказ о томе, потврђен од световне власти, — па за тим тачно испитати, да нема какове друге канонске запреке томе браку. — Тек када прота све то савесно обави извештава он надлежног пароха младожењина и невестина, да обаве у цркви трократно навештење; он то чини писмено и за ту „цедуљу" има сваки прота право од сваког жениха узети по 7 новчића. А када надлежни пароси обаве трократно навештење и никакова се запрека не пронађе, тада је дужан парох младожењин известити о томе пароха невестина, који ће обавити венчање и у протокол венчаних то уписати. И још се нарочито забрањује, да се тајна брака не обавља „ по „дол^ах^к лжргкихт*, по нј В лмхт*, по сцала^, стане\"к, на разпВтЈлх^к и про„чЈи^Тк кези^ктах^к. гако же слбчлло се досл"к, но к ^к плро^јллнои црккн, ид-кжб „ШК^ксТЛ ЦЈКМТаЕТ^к". А ако прота, или који парохијски свештеник, не буде све ово тачно испуњавао, нека зна, — вели митрополит, — да ће без милости кажњен бити. — Исто тако биће одговоран и строго кажњен и сваки надлежни парох: „аш.с км кто 10 лжлитарижт* кезт* доп$1цешл ское ко.илнде, „или ннт*. кто кого лико чина к' четкртји или инт* запрш^еннћЈи кракт*. ст8= „пилТк, и л и /И 8 ж г к ж и к 8 ж е н 8 н л| 8 ш, ј и и л и ж е н а ж и к а ,м 8 ж а и л^ 8„ 1ц а а , н л и с л1 р т к с к о е г о д р 8 г а н е с к и д 'к т е л с т к о к а к ш а а п е р» „сона, к' парохш его онр^ктакчцаА се, чрЕЗ г к дрбгаго чбждаго, нли иностран„наго парохЈе и капеланјб не ил18ш,аго скАШ,енника крак8 гочеталасл, занеже он г к „како паро^ за ское паро^јане знати должнгк, гд - к, когда и чрсз'к кого кто к 'кнчат г к' . (Наставиће се).

О р и с и... Друговање. Ријеч друг има разиа значења. Каткад значи: сусјед, нријатељ, добар знанац. Каткад се том ријечи означује иоздрав у бесједи с равним ијш нижим, ма ко он био, познат или непознат. Но особито се тијем именом назива човјек, који сваком љубављу прима к срцу све, што се мене тиче, који је заиста за мене — друго ја. Међутијем ма да се друговање не може ни замислити без љубави, није оно исто, што је љубав према ближњему у опширном смислу. Ми смо дужни љубити све људе, били нам они блиски или не, шта више и саме непријатеље; али дружити се са свима нисмо обвезани: то је — ствар добре воље и личнога расположења. При том љубав код другова претпоставља узајамност: она обично спаја оне, који су се лично удружили међу собом, који су нашли један у другом својства, која