Источник

Стр. 88

ИСТОЧНИК

Бр. 6.

станата с правосл. црквом, Синод отворено очитује, да се на сједињење с таквим непријатељима ни мислити не може. Што се тиче старокатолика и англиканаца наша црква ће их и од сад као и досад лијепо предусрести, поједине њихове вјековне вјерске недоумице с љубављу отклањати и исправљати, али безусловно тражи, да исповједе чисту правосл. вјеру. — Исто тако је противан Синод и промјени календара. Ови одговори представника автокефалних цркви су плод најдубљег вјерског убјеђења, зрелог и темељног размишљања. Свједоче у будној пажњи и као такви служе на част апостолским прејемницима — архијерејима — који их написаше. Види се, да сви православни архијереји теже за сједињењем, али у духу цркве тгравославне. Јер о сједињењу на штету православља, а уз опстанак прозелитизма римског и рацијонализма протестантског, све дотле док год Рим не буде одавао уважење цркви православној не може бити успјешног разговора. Питање о приступу англиканаца и сгарокатолика у православну цркву остаје такође не ријешено, јер премда и једни и други одају штовање матери цркви, ипак неће да уђу на њена врата. већ траже неке немогуће уступке. Напошљетку се црква и против реформе старога календара изјаснила, руковођена понајвише тијем, што би та реформа само латинима и протестантима дошла добро, као згодно оруђе за њихову пропаганду на Истоку. Свети патријарх Јоаким је под 12. мај. 1904. из синодалне сједнице поново упутио посланипу свима оним црквама, које је за мишљење упитао. У тој посланици изнио је суд Свој и Свог светог Синода, који је све приспјеле одговоре путем нарочитог повјеренства проучио. Св. патријарх је сагласан са архијерејима цркве Божије, да се на сједињење с латинима и протестантима због њихове јаке пропаганде ни мислити не може, а с англиканцима и старокатолицима може се ствар сједињења тек онда ријегнити, када своје вјеровање тачно означе. Није ни за промјену калепдара, јер се иста не би могла без поремећења канонских установа о празновању пасхе извести, а с гледишта астрономског не може се апсолутно тачан календар сачинити. * Према изложеном види се, да је савремени суд православног Истока о сједињењу цркви истовјетан са судом њеним из трећег и четвртог перијода црквене повјеснице. Црква је увијек истински тежила за сједињењем за које се топло моли Богу, а што до сједињења ипак не долази, није њена кривица. Црква је установа божанска, и основна правила њена, догмати, нијесу плод људског размишљања, него су Богом откривене истине од којих се неможе одступати Равно мора се и предање уважавати. Ко дакле жели, да се сједини с православљем, има исповједити без икаквог погађања и скептицизма правосл. Символ вјере, признати аукторитет канона и на овима основани начин црквене управе. Иначе кад би се уступци какви могли чинити у вјеровању, значило би, да се човјек усуђује божанско откривење мијењати, а то се с појмом православља не слаже. Сједињење може бити дакле само тако, ако други хришћани дођу нама, јер ми њима — држећи се апсолутних истина наше св. вјере — не можемо По Церк. Вједом. (бр. 48. —50. из 1909., бр. 24. из 1903. и бр. 87. из 1904.) Протоирезв. Дим. ЈанковиЛ (Сарајево)