Источник

источник

Стр. 8?

случају могло приступити, када би цркве на Истоку биле сигурне да промјена календара не би смутила народ, којн не умије, да чини разлике између догмата и литургијских питања с једне и астрономског уређења новога календара с друге стране. Архијереји румунске цркве одговорише цариградском светом Синоду, да обзиром на високо уважење, којим се правосл. црква према свом основном учењу и канонима односи, и обзиром на правилно појимање системе црквене управе, није могуће наћи таквих тачака у вјеровању православне цркве, од којих би се за љубав сједињења, као од тачака тобоже мање важности одступити могло. Блажени Августин вели: »Ми смо дужни, да сваком слову светога писми тако исто одајемо уважење, као што одајемо и.свакој појединој честици божанствене евхаристије«. Према том смо обвезани, да сваку поједину установу и одредбу православне цркве подједнако уважавамо, што значи, да не смијемо ни од једне одступити. Ушљед тога пак ако желимо сједињења, оно се може само у крилу православне цркве извести. С истих разлога се не може говорити о унији са тзв. старокатолицима, који за љубав сједињења са црквом православном од исте извјесне уступке траже. Православна црква зна само за православне догмате, не може дакле примати никаквих других догмата, нити своје мијењати. Исто тако је противан румуњски архијерејски Синод и реформи календара, јер се нравославни Исток толико година без икакве штете послуживао и послужује с истим календаром. који по мишљењу извјесних учењака ништа није лошији од новога календара. Архипастири срп т цоквг у Сроаји,, 26, јула 1903. с радости поздрављају иатријархову посланицу као глас љубави ка цијелом, дакле и инославном хришћанству. Иначе српска црква радосно прихваћа жељу старокатолика за сједињење с црквом православном, но само под условом, да ови све догмате православне у суштини њиховој, неповријеђено приме. Што се тиче богослужења, осим тајана, оно би се могло оставити у свакој цркви по досадашњем начину. Исто важи и за англиканце. На реформу календара пристају, али под условом, да се изведе у духу православне цркве нарочитим обзиром на покретне празнике. Митрополит Црие Горе, Митрофан нод 28. апр. 1903. од срца жели, да би сви они. који су од православља отпали, упознали истину и поново се вратили иод крила матере цркве, која је од апостолскога доба неизмјењиво сачувала и чува истинито и свето учење Христово. Ваља дакие и старокатолике и англиканце с љубави предусретати и тежњу њихову за сједињењем с православном црквом изношењем догмата наших јачати, дочим се од латина и протестаната других, који су православљу доста штете нанијели, ваља чувати. У ствари календара се боји првојерарх црногорски саблазеи, коју би реформа у народу произвести могла. С тога је мишљење, да би прије реформе ваљало помислити на могуће пошљедице, те народ постепено а ваљано спремити на измјену календара. Свети Синод руске цркве под 25. фебр. 1903. у лијепо обрађеном свом одговору излаже, да је срце наше по апостолу пространо, те смо готови све учинити, да Пи између цркви до јединства дошло. Но па велику нашу жалост оно је засада немогуће постићи. Јер док ми с љубављу и с уважењем излазимо западним хришћанима на сусрет, дотле они отимају наше овце. Према томе се морамо од њих бранити. Разлажући начин ширења пропаганде у Русији и начин борбе проте-