Источник

ГОД. XXII/. СДРЛЈЕРО, I. ЈУНЛ 1910. БР. 10.

источник ЗВАНИЧНИ ОРГАН

ВЕЈШКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА ЗА ДУХОВНЕ ПОТРЕБЕ.

Власништво и нарлада: ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА.

Одговорни уредник: свештеник Др. ТОМО ПОПОВИЋ,, професор-катихета вел. гимназије.

Рукополозкење. Његово Високопреосвештенство АЕ и Митрополит Дабробосански госи. Евгеније благоизвољео је рукоположити суплента у срп.-правосл богословском училишту у Рељеву ђакона Дра Душана ЛазичиКа дана 9. маја о. гу цркви храма преноса моштију св. оца Николаја у Рељеву за презвитера.

Нозвани^но. Монизам и хришћанство. Поглавље из вјерске филозофије. Нод овим је ватписом изишла у Ка<1-у Југославенске Академије зиапости и умјетности књ. 178. г. 1909. у Загребу, од унив. проф. Ђ. Арнолда расправа, по обиму мала (стр. 14.), дли по важности својој и савремености лијепа и значајиа принова у нашој фалозофијској литератури. Пошто се резултати ове расправе слажу ила се врло лако даду довести у склад с емпирично-идеалним реализмом или, што је свеједно, с теистичко-хришћанским погледом на свијет, а особиго на човјечји живот, то, мислим, не ће бити на одмет, ако читаоце овога, листа упознам с главним идејама и резултатима речене расправе. При том ћемо у појединим изводима истакнути опширније хришћанско схватање појединих принципијелних ствари, него што је то у горњој збијеној расправи учињено. Даље, да буде овдје ондје читаоцима ствар јаснија, надодаћу и по коју потребнију напомену, да би и шира читалачка публика могла барем и летимице бацити поглед у иначе тешко приступачне дубине филозофскога расправљања и умствовања. Ствар, о којој се у реченој расправи ради, врло је савремена. Она нас