Источник

Стр. 146

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 10.

упознаје с великом, старом и од давнина жестоком борбом двају опречних свијетова. То је она борба, коју је гласовати реформатор старе перзпјске религије Зороастар (Заратустра) пјеснички тако лијепо искитио у т. з. Зендавестама (св. писму старих Перзијанаца) и приказао нам је под видом борбе двају силних царстава. То је борба између царства свјетлости и царства таме, Ормузда (Ахура-Мазда) и злокобнога Ахримана. Иста је то борба, која се у малом одиграва и у појединцу човјеку (микрокозму). борба између тијела и душе, како то учи велики Апостол Павао, изме^у сензитивнога и интелектуалнога живота, између добра и зла. Ова нам расправа приказује моментану слику те велике борбе, која се води, од када човјечанство постоји, а биће је док и л>уди с разноликим мијенама; а писана је од вјешта посматрача, те се таме и сама препоручује. * * * Прије него што пријеђемо на излагање садржаја поменуте расправе, треба да протумачимо израз „монизам", и шта се под тим називом има разумјети. Ријеч је ова по својој основи грчкога поријекла, изведена од ријечи јј,6уо $ (мон-ос, одатле мон-изам), што значи: сам ? једини. С том је ријечи скопчан појам становитога филозофскога проматрања свијета и живота, или, примијењено на једино на земљи у правом смислу интелигентво биће, човјека, становитога филозофокога погледа проматрање свега онога, што се збива у човјеку, изван и изнад њега у васколиком свијету, сведено на једну једипџ — аисолутну — сужтанцују, која све производи из себе у свијету, и чисто материјалном и нематеријалном или духовном, свјесном и несвјесном, органском и анорганском, као из какова кратера,"из кога се уз грмљавину п потрес уздижу различни плинови, пепео, лава, камене бомбе и т. д. Поборници ове теорије монизма, дакле монисти, хоће све да протумаче помоћу апсолутнога јединства уз искључење релативнога супстрата. Ту учи теизам дуалистички ув егзистенцију апсолутне једне једине супстанције још релативну, увјетовану или, што је исто, створену супстанцију — материју, из које је врховни интелигентни узрок све остало створио или формирао, бића анорганске, органске и органско-духовне природе. Монисти напротив изводе све појаве у свијету ; и материјалне и нематеријалне, из њихове творетске апсолутне супстанције. Воља ]е јака и енергнчна, а ум ће доскочицама помоћи, да се тако лако не ухвате у забашуривању оних проблема, које не могу да протумаче сходно свом погледу филозофском на свијет и живот уопће а човјеков на посе. Имају, хвала Богу, и добар број