Источник

Бр. 10.

ИОТОЧНИК

Стр. 147

војсковсфа а и војвика, те прилажу сав свој умни једеострано овјеровљени кааитал овом знанственом Молоху на жртву. У том их погледу води одушевљење и занесењаштво или фанатизам, каковим се малокоја историјска религија одликује, с врућом жељом, да пронесу славу монизма с краЈ1 на крај земље. Већ према томе, како монисти замишљају то јединство (јхбуад), да ли духовне или материјалне природе, разликујемо два опречна монистичка система, и то: 1. духовни или пантеистичнн и 2. материјалистични. Пантеистични монизам пориче реалност материјалнога, а материјалистични истивитост психичнога или духовнога свијета. Пантеисти уче, да постоји само једна, и то: духовна језгра, а да је све остало само начин егзистенције (бића) или манифестације (јављања) те апсолутне јединице духовне. Пантеистички монизам учи дакле, да нема материјалних бића, него да су то само — лајички речено привиђеша и ништа више. Што овај филозофски поглед тиме одриче сваку вриједност практичном животу, да, чини га уопће немогућим, овакав, какав јест, јер својом теоријом забацује слободну вољу, одговорност, урачунљивост етичких чинова, уништава цио етички поглед на свијет и живот, а сам не може конструисати ни приближно што таково, дакле нихилистички руши, а не може ништа да надомјести, то је њему све једно, Пантеизам, приписујући материјалном свијету само привиђење, не придаје му никакове, ма ни временске језгре, те тако свршава у тнм својим скрајњим консеквенцијама у акозмизму, негацији реалнога материјалнога свијета. Зар то може бити разумно и логички уреЈјено мишљење, које нас учи, да не вјерујемо у оно, што видимо, питамо, миришемо, једемо и т. д. ?! Док тако пантеизам, учи материјалистични монизам само егзистенцију материје с иманентном или акцидентном јој силом, учи дакле, да постоји само материја са силом, која је од ње нераздјељива, и без које да се не може материја ни помислити. Материја с иманентном јој силом је овом филозофском правцу нешто апсолутно, што све из себе продуцира, и оно, што се даде физичним чулима констатовати: видјети, чути, опипати, омирисати, осјетити, или механички и кемички раставити на молекиле, атоме, јоне и т. д., и оно, што се духовним „чулима" даде констатовати, што емпирично-идеални реализам приписује психичној или духовној супстанцији, која то производи, као нпр. воља, ум, самосвијест, мишљење и т. д. Кратко речено ? материјалистични монизам негира све, што је духовно, дакле пориче егзистенцију апсолутнога духа — Бога и релативнога духа — душе. Читав му је свемир пука и слијепа машинерија, која се врти, а да