Источник

Стр. 166

ПСТОЧНИК

Бр. 11. и 11.

Бесј е да коју је о свом посвећењу и устоличењу говорио у Тузли високопреосвештени господин Иларион Радонић, срп.-правосл. Митроп, зворничко-тузлански дана 2./15. маја 1910. Ео Н/ИА Отцл И Омнд И ОкАТЈГО Кад у име трипостаснога Божаства Оца и Сина и Св. Духа примих данас дар педесетнице и са жезлом управе у руци ступам на архијерејски престо свете митрополије зворничко-тузланске, какву пјесму благодарности да поје срце моје Господу Вогу „Који узноси славу вјерних Својих", кад ми је срце збуњено осјећајима, силнијима од силнијих, кад ми се мисли пружају и унатраг на прошли тихи живот мој и унапријед будућности, пуној одговорности! Како срце да искаже све што хоће, кад хоће да каже врло много, а све у један час! Ријека захвалности струји у овај час кроз срце моје и све мисли и сви осјећаји траже Бога — па опет осјећам неку зебњу, да нећу бити довољно кадар принијети жртву благодарности, жртву срца захвалности Богу своме, који је попео смиреног слугу Сво^а на такву висину, на коју се бојао ступити Златоусти један. Помози ми Ти Господе, који познајеш срца свију (Дј. ап. I. чл.), да се попне благодарност моја као кад (Пс. 140. 2.) пријестолу Твоме! Прими ову молитву слуге Својега, којега си из праха подигао до светиње олтара Твојега! Увјенчао си ме вијенцем славе, обукао си ме у одјећу весеља. Па за то ево излијевам пред Тобом молоње своје (Пс. 141. 3.) и молим Те, кад си ме незнатнога изабрао, да пасем Цркву Сина Твога, да ми Ти показујеш пут, којим да идем (Пс. 142. 8.). Научи ме творити вољу Твоју. Дух Твој благи нека ме води по стази правој (Пс. 142. 10.). Кад изнемогне у мени дух мој (Пс. 144. 4.), оснажи га Ти, кријепки Спаситељу мој! (Пс. 139. 8.). Поставио си ме свијетњаком Твојим, да свијетлим народу Твохме; учивио си ме сољу, да зачињавам спасење људи Твојих; дигао си ме, да будем град на гори (Мат. V. 13.—14.). Па држи ме на висини тој, Господе мој, да ми данашње узвишење моје не буде пад, кад ме питао будеш за душе, које ми повјераваш сад! Просвјетли ме, окријепи ме, води ме, дижи ме, јер се усколебало у мени срце моје. Та до сад сам одговарао само за се и за своја дјела, а сад ме постављаш, да одговарам за цио народ Твој! На раскрсници овој у животу своме сјећам се Мојсија, слуге Божјега, како се плашио великог задатка. Преко 40 година је раз-