Источник

Стр. 168

ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

Превишњем престолу до знања ставити и Његово Величанство добростиво обавијестити благоизволите, да ћу се ја до задњих граница живота мога вјерно придржавати у Превишње руке положене заклетве, управљајући с повјереном ми црквеном области по светим канонима, дијелиће благодатна срества спасења, све тајне, по уставу св. Саве и учећи и просвјећујући моју у Господу Пастиреначалнику љубљену паству свему „што је год истинито, што је год поштено, што је год праведно, што је год пречисто, што је год прељубазно, што је год славно и још ако има врлина која" (Фил. IV. 8.), у духу апостолском и јеванђелском, у духу православном. Одуживаћу се премилостивом Цару и Краљу своме на милости му великој тијем, што ћу духовну дјецу евоју цијелога вијека свога учити покорности и послушности, вјерности и оданости према Његовом Величанству и Прејасном Дому Шеговом и према властима од Њега постављеним, јер се на тим врлинама оснива добробит цијелог нашег јавног, државног па и приватног живота, јер и народ и породица напредује штићена законом и очинсном бригом Његова Величанства. Биће ми посао тај тим лакши и милији, што су те грађанске врлине традиционалне у нашем народу српскоме, увријежене и у души српској дубоко заса^ене, па их не треба тек сада у душу садити, него само снажити и одржавати, Не мању благодарност дугујем и врсном нашљеднику многих свјетилника црквених, првопрестолному патријарху нашем, Његовој Светости господину Јоакиму и Његовом светом архијерејском Синоду, који као негда апостоли између Варнаве и Матије коцку бацише и кад коцка на моју смјерност паде, као оно св. апостоли Матију потпунога дара Педесетнице достојним пронађоше. Превелика хвала и Вашој Преузвишености цар. и краљ. повјерениче, на труду Вашем, којег по највишој заповијести, око мога устоличења имађасте. Нарочито се сматрам одликованим, што је при овом црквеном чину, највишу државну власт баш витешка особа Ваше Преузвишености заступала, до чије се мудре ријечи у цареву савјету тако много држи, па баш зато благодарећи на доброти Вашој смјерно препоручујем очинском благовољењу Ваше Преузвишености паству моју и мили народ мој српски дубоко увјерен, да ће мо у племенитим грудим Вашим очивско срце наћи, које има и имаће осјећаја за законите и оправдтне тежње српско православног народа. У пуној смјерности благодарим и Вама високопреосвештена господо Архијереји, и то високопреосвештеном госп. Евгенију, што ми као достојни заступник Његове Светости Цариградског патријарха овај жезао управе уз оне богомудре ријечи и упуства уручи; а