Источник

Бр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 195

Господу и цару свих царева, да благослови нашег Господара, Цара и Краља, да Му на дуги низ година продужи дане Његова земаљског живота на срећу и корист свију народа пространога царства Његова*. А по том г. комесар је преставио и препоручио народу г. митрополита Млариона овим говором : »Мени је веома драго, што сам испред Његова цар. и краљ. Апостолског Величанства лично присутан овој свечаности Радосно вам престављам вашег новог митрополита, као Вашег архипастира. Препоручујем вам, господо, да га као добри синови поштујете, слушате и љубите, како вам то и ваша света црква налаже, да у слози с њиме заједнички порадите у корист своје српско-православне митрополије и народа«. Овај говор г. комесара припраћен је громким : живио! а пјевачко друшто отијевало је прву строфу царске химие. Иза свега пак овога нови Мнтрополит г. Иларион изговорио је прву своју Архијерејску бесједу 1 ) која је трајала око 20 минута а изговорена је заносно, одмјерним угоднозвонким гласом, течно, разумљиво и допадљиво, па је припраћена са одушевљеним : живио ! Иза иншталације пред г. комесаром војска је дефилирала и он је испраћен исто онако као што је био и допраћен. Дан је био особито лијеп а свијета је било изванредно много па су порта, школска авлија, улица пред црквом и улица до окружне области пуне биле те је свечаност у потпуном реду и на највеће задовољство свију и свакога, обављена. * * * Овдје мислимо да је мјесто да нешто рекнемо и о тузланској цркви. Још лањске године отпочело је с оправком цркве тузланске и наручен иконостас и иконе да је та оправка у свему потпуно довршана непосредно пред иншталацију. Пошто се црква морала због поправке како споља тако и изнутра а нарочито због покретања часне трапезе, потпуно осветити, те је то освећење спојено са иншталацијом новога митрополита, па је тако двострука свечаност и весеље било 2./15. маја о. г. у Тузли. Дрква је споља окречена, кров јој префарбан бојом бакарног изгледа, крстови на звонику и кубетима позлаћени су и сат је стављен у звоник; изнутра пак црква је лијепо молована од Стевана Субановића; патосана је азбестидом и украшена врло лијепим иконостасом и столовима са позлаћеним резбаријама у српском штилу и шарама. Иконостас је радио Србин Вуковић из Пеште, а иконе је моловао Марко Греговић из Мостара. Г. Греговић у колико је нама по чувењу познато, показао је своју сликарску способност при моловању икона требињске цркве, иа је освјетлао себи образ и са иконама тузланске цркве. Иконе су рађене у византинско-српском штилу с понеким угледањем на руску иконографију. Престолне иконе све су лијепе а иконе Хр. Спаситеља и Богоматере су међу њима најљепше. Св. Јован Претеча са својим мршавим лицем, строгим погледом н подигнутом десном руком и кажипрстом одговара јеванђелском Претечи. ОЈВиди на страни 166.