Источник

Стр. 196

И С Т 0 ч н и к

Бр. 11. и 12.

Међу празничеим иконама лијепе су: Богојављење, Рождество и Вознесеније, код кога ти се чини да се Хр. Спаситељ збиљам уздиже на небеса а међу тима и у онште међу свјема иконама најљепша, најизразитија и особите љепоте је икона преображења. Хр Спаситељ у пребијелој одјећи, обасјан великом свјетлости говори на Гори с Мојсијом и Илијом а под гором сједе Петар, Јаков и Јован апостоли. Како је ноћ била, апостоли су дријемали а Петар сједећи и држећи руке преко кољена чак је и заспао. На један пут засијала се с горе велика свјетлост и чуо, се глас Бога Оца. Аиостоли су се из полусна пренули и зачудили па у том чуду Јаков једном руком буди Петра гледајући на гору а Јован рад би био да добро види и чује шта се оно збива па у чуду окренуо се према гори и гледа, ал му свјетлост очи заноси иа их рукама заклања. А ова свјетлост дивно сјаји па разгони помрчину ноћи као што и извор њен Христос Спаситељ разгони „т/иу гр^окнув". Апостоли су овом свјетлости умјетничким начином освијетљени оном страном, која је окренута према гори па то освјетљење са дијеловима неосвијетљеним даје цијелој слици веома лијеп и изразит облик. У најгорњем реду у средини икона Воскресења је такођер дивно изведена, нремда је умјетник имао саразмјерно мало нростора на расположењу. У лијепим столовима архијерејским и владарским врло су лијепе иконе св. Саве и св. цара Лазара. Оволико као нестручњак напоменусмо али ипак слободни смо устврдити, да је рад г. Греговића у сваком погледу успио а то је потврдила и комисија, која је без примједбе у присуству новога г. митрополита Илариона с признањем рад г. Грегоровића без икакве примједбе нримила. Осим овога унутарњег и спољашњег украса, тузланска црква добила је приликом освећења богатих поклона у утварима. Тако г. Перо Р. ^овановић трг из Тузле иоклонио је дивну и скупоцијену плаштаницу а г. Ристо син г. Јове Р. Јоваиовића трговца из Тузле нриликом бављења у Русији кугшо је и тузланској цркви поклонио скупоцијени: путир, дискос, ложицу, звијездицу, тањириће, дарке, крст, чираке и рипиде, и дарохранилницу. Бог им за то наспорио и намножио! Тузланска црква дакле сада је тако изнугра украшена, да што се тиче љепоте (ако и не скупоцијености и богатсва) смјело смијемо устврдити, да је љепше у свој Босни нема. С тога Срби Тузлаци који су новчаном жртвом од преко 40.000 К. за украс своје св. цркве показали се не само пожртвовни већ и родољубиви и и христољубиви а тиме уједно доказали, да у њима у пуној снази живи и дјелује велика вјера отаца наших, велимо Срби Тузлаци заслужни су сваког признања и и похвале и освјетлали су свој српски образ. % * * Послије иншталације нови г. митрополит Иларион учинио је подворење г. комесару а по том примао је у свом сгану честитања и то: од г. комесара, од архијереја, од висопреч. г. Илариона Зеремског архимандрита у име његове Светости преузв. г. патријарха Лукијана Богдановића, од официрског кора с г. генералом Мишчевићем на челу од чиновништва с г. окружником Фогларом на челу, од кадије Мицића у име тузланског муфтије кога је мјесто упражњено ; од Ристе X. Дамјановића у име Великог Савјета из Сарајева и епархијског савјета сарајевског у друштву са јеромонахом Дан. Библијом; од проте Димитрије