Источник

Стр. 208

ИСТОЧНИК

Бр. 13.

Коста Ђожусћ да се стави главни одбор у споразум са учитељским удружењем у Сарајеву и да оснују свештеничко учитељски конвик за ђаке свештеника и учитеља. Матијв Цоиовиба да свештенство према упуствима, које ће му срнска организација послати што више скупи грађу за облигаторно ријешење аграрног питања и буде на руци организацији кад се буде организовала по земљи. Димитрије ЈанковиЛа да главни одбор побрине се да се свештеницима израде сталне легитимације на жељезници. Данила Билбије да се замоли влада да свештеници као и остали грађани уживају право сервитута и испаше у оближњим шумама, гдје станују, јер се за то до сад мора молити влада. Благоје КозомариЛ, да се управа призренске богословије, упозори на њезин оглас, да никога из Босне и Херцеговине неће примати у богословију без увјерења. А опет да се умоле Високопреосвештена господа митрополити, да у будуће не дају увјерења да ће рукоположити по свршетку призренске богословије оне ђаке, који немају исту предспрему која се тражи за примање у рељевску богословију. Оним пак ђацима, који се данас налазе у призренској богословији да се не стављају никакве сметње приликом примања у свештенички чин. Трише МаксимовиЛа да се заустави са импортом странаца на наша најважнија или најмања мјеста у јерархији, док имамо једнако спремних и способних домаћих људи (резолуција Ш.) и предлог Косте ДрамушиЛа да се управа богословије пренесе са сарајевског митрополита на велики црквени суд, јер више људи више зна, а појединац може каткад да погријеши (резолуција IV.). Ти су сви предлози једногласно примљени, а одређено је да шљедећа скупштина буде у Бањој Луци. Скупштину је закључио предсједник Коста Божић захваливши скупштинарима на труду и пожеливши им сретан пут, са молбом да пораде да се сви свештеници у удружен.е упишу, а народ га уписивањем за чланове помогне како материјално тако и морално, јер и српско свештенство у Босни и Херцеговини је право народно свештенство. Резолуције. I. 1. Пошто је материјално стање нашег свештенства данас тако неуређено, да би усљед те неуређености не само трпило свештенство само, него би се усљед помањкања свештеника, које већ наступа у неким епархијама због ових несрећних материјалних прилика штетило интересима цркве и народа, а што је најглавније не би се постигла узвишена сврха свештеничке службе, стога свештенство тражи, да би се данашње логпе материјално свештеничко стање неодложно уредило и то према: „Предлогу закона о олатама и осталим парохијским приходима срп-.-прав. свештенства Босне и Херцеговине", који је енар. савјет у Сарајеву подниб Великом Савјету ради узакоњења. Познајући тачно срества са којима раснолаже наш Велики Управни и Просвјетни Савјет и Епархијски Савјети, а свјесни и тога, колике су црквено-просвјетне потребе српско-православног народа у Босни и Херцеговини; то свештенство тражи, да се уређење свештеничких плата, према споменутом предлогу спроведе потпором из земаљских државних срестава. Епиграхиљских приходи остају онако, како су утврђени у таксама наведени у већ споменутом предлогу.