Источник

Бр. 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 209

2. Пошто је ерпеко-православно свештенство, као катихете на народним оеновним школама од ступања у живот црквено-просвјетне уредбе од земаљске управе оштећено знатном свотом, то свештенство тражи да његово катизирање у народним основним школама буде награђено свотом, која је сразмјерно броју српско-православног становиштва према броју становника других конфесија. 3. Пошто је станарина саставни дио плате сваког јавног звапичника; то свештенство тражи, да автономне власти озбиљно приступе уређењу износа свештеничке станарине према мјееним нриликама и да се та станарина свакоме свештенику, који парохијског стана нема, тачно исплаћује. Уједно свештенство тражи, да црквено-просвјетне самоуправне власти у будуће у своме дјелокругу пораде на томе, да се парохијски станови у свима парохијама, а на првом мјесту у мјестима гдје су ти станови најнужнији подигну и да износ стварних нотпора, што се из државних срестава прима, употријеби на првом мјесту на подизање парохијских станова. П. Петоетољетна борба ерпског народа иетакла је српско евештенство, да предњачи народу своме као вођа у свима питањима његова оистанка, те пошто је свештенство у најкритичнијим часовима те борбе било међу првим народним борцима: то се српско свештенетво осјећа позваним те ставља ееби у обвезну дужност да свом снагом поради на културном унапређењу свога народа, а главном одбору ставља у дужноет, да етупи у свезу са свима хуманитарним установама у земљи, да сви заједнички пораде и дају иницијативу за културно унапређење народно, посебно пак за побољшање радничког стања. III. Пошто срнско-православно свештенство у Босни и Херцеговини има својих синова, који су како са научном снремом тако и евештеничким владањем достојни да заузму и најважнија мјеста у јерархији српско-православне цркве у Босни и Херцеговини као и све друге свештеничке положаје, то свештенство тражи да се у будуће на сва мјеста од најнижег до највишег постављају једино домаћи синови. IV. Ово свештенство тражи да се надзор над срвско-православним богословеким училиштем у Рељеву пренесе са митрополита сарајевског на највише наше автономно црквено тијело: Велики Црквени Суд у Сарајеву. Цариградска патријаршија. Цариградски лист »Неолог« у своме 576. броју од ^З. јуна о. г. доноси, да је под предсједништвом васељенског патријарха Јоакима одржана редовна сједница св. Синода, у којој је између осталих поднесака прочитано и писмо митроиолита патријарха карловачког о другом браку свештеника. Св. Синод је закључио, да се ово писмо уступи ученим богословима и професорима, да они рекну своје мишљење и поднесу св. Синоду на ријешење. Маћедонски румуни траже самосталну цркву. По угледу на Бугаре, маћедонски Румуни већ од дужег времена раде на одвајању румунске цркве од патријаршије и оснивању самосталног румунског егзархата. Да би у томе што лакше успјели, маћедонски су Румуни послали у Букурешт нарочиту депутацију, да затражи помоћ румунске владе.