Источник

Стр. 210

ИСТОЧНИК

Бр. 13.

Депутацију је примио и румунски министар предсједник и министар спољних послова, који су депутацији обећали, да ће учинити све што се може, да се захтјев маћедонских Румуна испуни. Али то неће да буде тако лако, јер ће се Порта томе најодлучније противити, а велике силе неће у оваким приликама хтјети да раде ма шта, што би изазвало незадовољство нове Турске. „Србобран" бр. 145. о. г, Црква у Русији. Царска књегиња монахиња. Велика књегињи руска, Јелисавета, сестра руске царице Александре, удовица покојног великог кнеза Сергија, ступила је са 16 Рускиња у монахин .е манастира Мартомаријанског. Вел. књегиња постављена је за игуманију св. обитељи. Калуђерице њене бавиће се вршењем дјела милости тјелесне. Монашке завјете су положиле пред митрополитом московским Владимиром. Смрт протопрезвитера Јоваиа Д. Јаиишевог. 13. јуна о. г. пременуо је овај значајни свештеник руске православне цркве, дочекавши дубоку старост од 84 године. Био је испрва, као свјетовњак професор матаматике и физике, а кад је примио чин, постао је духовником посланства у Висбадну, одакле је позван у царски двор за вјероучитеља царице Марије, супруге цара Александра Ш., коју је он и превео у православље. Потом је постао ректором дух. академије у Петрограду, гдје је предавао моралку и педагогику а био је и уредником „Христнјанског Чтенија". Васпитавши лијеп број одличних свештеника постављен је 1888. за духовника царске иородице, у ком својству је и садашњу царицу руску, Александру као заручницу пресголонашљедника у крило матере цркве превео. У својству духовника царске породице га је и смрт затекла. Био је изврстан проповједник и продуктиван разборит, темељан и убједљив књижевник. Нарочито је много писао о тзв. старокатолицима. Написао је моралку правосл. цркве, које је дјело цијела стручна руска штампа сматрала епохалном појавом у историји моралног богословља. Писао је осим тога разне наставне трактате у разним богословским часописима. Научну озбиљност његову најбоље је оцјенила духовна академија у Казану, која га је почасним докторатом богословских наука одликовала. Мир пепелу његову и вјечан му спомен у литератури богословској! Црква у Србији. 1'ад великог духовног суда. 1909. године донио је велики духовни суд свега 572 одлуке, међу њима 544 шго се тичу бракоразводних парница. Разведено је 854 брака, а у 38 случајева дозвољен је несложним супрузима одвојен живот. По кривичним иредметима из области н свештеничке дисциплине донесено је 26 одлука, од којих је 9 одлука гласило на осуду дотичних криваца. Велики суд је радио 1909. свега 100 дана. У Старој Србији. Одликоваии архијереји. Рашко-призренски митрополит впреосв. Нићифор, и скопљански впреосв. Вићентије одликовани су црногорским орденом Даниловим I. реда у знак признања њиховог ревног архипастирског рада. Црква у Бугарској. Нревод светог писма, Свети Синод у Софији издао је под насловом „Бу гарско Јеванђеље" књиге јеванђелске. Дјело је печатано у придворној штам-