Источник

Стр. 278

ИСТОЧНИК

Бр 18.

појава. 0д роз! ћос направили смо ргоркег ћос, од посљедице узрок. Према овој навици (читај; закону узрочности!) можемо с највећом вјеројатношћу тврдити, да ће иза једне одређене појаве слиједити друга одређена појава. С потпуном тако сигурношћу не можамо ми тај сдијед тврдити. — Док Хјум признаје, да је каузални принцип (у њега „навика") у практичном животу од толике важности, да га можемо успјешно употребљавати у обичним свагдањим операцијама разумним. опомиње, да се не заборавља, да тај принцип нема апсолутне вриједности. Особито нае не може никако довести до еигурна резултата при тражењу метафизичких, трансцендеталних истина. Дакле је Хјум протвв генерализовања закона узрочности. Хјум смеће. вели Арнолд, при том с ума, да се ту (у генералисању) ради заправо о самоодржању духа. Не узме ли се, да у појавном свијету влада опћенита законитост, онда нема више ни говора, вели право Арнолд, о каковој дјелатности духа, а ни о слободној и јединственој спознаји природе. При томе се позива на Кохена, 1 ) који побијајући Хјумово схватање каузалитета каже, да је опће погибељно, јер трује врело људских истина. Погрешност Хјумова схватања о каузалитету опазили су и апологетичари, те су и доказали то јасним доказима, јер скептицизам тврдећи, да се не може ништа сигурно спознати, признаје ето сам једну истину, те је сам са собом у опреци • дал>е, скептицизам ставља самовољно границе спсзнаји и пријечи му, да се бави метафизиком, дакле стоји овај систем у опреци с тежњом духа човјекова и т. д. Људски је дух примијенио овај каузални аксиом, или по Арнолду свој закон на појавни свијет, само да омогући своју умну дјелатност н јединствену спознају. (Наставиће се). Преглед црквено-школског и просвјетног ?ћивота. У нашој цркви. Еаноничке посјете Његова Виеокопреоскештенетва АЕ и Митронолита дабро-боеапеког Евгеније Летице Његово Високопреосвештенетво благоизвољело је 5. сеитембра осветити новосаграђену цркву у Завидовићу, а 6. септембра прегледати градњу нове цркве у Читлуку у жепачкој парохији. 8. септембра одслужило је Његово Високопреосвештенство у парохијалној цркви у Зеници службу Сожју и том је приликом одликовало црвеним појасом старог и умировљеног зеничког пароха Ћирила Петронн%а. 12. септембра благоизволио је Високопреосвештени господин осветит

1 ) Соћеш: 1|у81ет (Јег Р1п1о8ор1пе I. ВегНп, 190*2. 229, 2б6.