Како се хранимо

претварају у желудцу и поглавитоу цреву у глицерин и масне киселине. Из масти се добива сапун; видећемо даље да се изграђује и сапун у нашем организму приликом варења масти.

Масних тела има и у биљака и у животиња. У биљака се налазе махом уља (маслина, сунцокрет, орах и др.) док се у животиња налазе масти. Али то није правило, јер има иу биљака масти (палме) и у животиња уља (рибе, китови). Масти и уља су резервна храна и у биљака и у: живстиња. Ниједна органска материја се не може у-тој мери нагомилати у животињском срганизму као маст. Маст се нагсмилава нарочито у поткожном слоју, тако да обавија цело тело. У томе случају маст има заштитну улогу према хладноћи. У водених топлокрвних животиња, као што су китови, које не штити никакво крзано, дебели слој поткожне масти замењује крзно сувоземних сисара. И у човека нема сумње да јачи слој масти штити од хладноће, али треба имати на уму да су гојазни људи они у којих је унутрашње сагоревање успорено, а осим тога имају већу телесну површину, те због тога нису у 60љим приликама у одбрани од хладноће од мршавих људи.

Као што свако зна, масти се не могу подносити ако су у одвише великим количинама, а и теже се варе. Разне навике у исхрани добрим делом се односе на природу основног масног тела које се употребљује. Код нас се, у Југославији, кухиња може поделити на три врсте, према томе да ли се употребљава свињска маст, маслиново уље или лој. Оно што карактерише тако звану француску кухињу јесте унстреба масла као основног масног тела.

3. Беланчевине или протиди

Осим она три елемента која улазе у склоп глуцида и липида, беланчевине садрже и азота. Осим тога садрже увек и сумпора, а неке беланчевине и фосфора. Обични претставници беланчевина су беланце птичијег јајета и месо. Белапчевине су основно градиво сваке ћелије; протспласма и једро су изразито беланчевинасте природе. Али се не може рећи да је „жива материја" састављена из беланчевина. Јер живота нема ни без других органских и неорганских тела. Нема живе ћелије без извесних масних тела у одређеном односу, као што је нема ни без минералних материја, соли и воде. Сви они састојци који су потребни животу ћелије, с истим правом се могу назвати живим. Јер живот није особина неке нарочите хемијске материје, већ је живот један механизам, и све оно што узима удела у том механизму, има и свој део живота. Према томе, беланчевине ћелијскеу истом су смислу