Како се хранимо

||

ту постала оном необично важном хлорофилном функцијом, која из неорганске материје, соли и ваздуха, помоћу сунчеве светлости, гради органску материју, а скроб у првом реду.

Док је скроб распрострањен у биљака, у животиња се налази једно тело слично скробу, звано гликоген. Гликоген је резервна храна живстиња. Као и скроб, са којим је иначе врло сличан, састављен је из грожђаног шећера. Гликогена. има нарочито у јетри и мишићима добро урањених животиња. Као год што се скроб претвара у шећер кад клија, на пример, зрно пасуља, да би хранио младу биљчицу, тако се исто гликсген претвара у нашој јетри у исти шећер, кад организам огладни и кад му је уопште шећер потребан, као на пример при мишићноме раду. Кад организам добива више хране него што му треба, тада се гликоген нагомилава у разним органима, а у супротном случају гликоген нестаје, тако да дужим гладовањем може готово потпуно ишчезнути.

Поменимо једну важну особину шећера, а то је да подлеже алкохолноме превирању. На тој оссбини почива производња алкохолних пића, вина, пива, и др. Алкохолно превирање се састоји у томе, што извесне ситне, микроскопске гљиве, квасови, хранећи се шећером, претварају га у алкохол и гас угљен-диоксид. Грожђу не треба додавати кваса да би преврело, јер тих гљива има на чокоту. Квас се употребљава, као што је свакоме познато, и при мешењу хлеба. И ту се искоришћује алкохолно превирање: гас који се при томе развија у тесту, ствара у њему шупљине, тесто нарасте, те се боље вари, јер је шупљикавом масом својом боље изложено соковима за варење у желудцу и цреву.

2. Масти или липиди

И ти састојци хране састављени су, као и глуциди, из

угљеника, кисеоника и водоника. Али се ти елементи налазе у другим односима: према угљенику и водонику има мање кисесника у мастим него у шећерима, те су масти мање оксидована тела, а сагоревајући дају више топлоте. Свако зна како иггледају масна тела: акс су течна на обичној температури, називају се уља, а акс су чврста називају се масти. Дају мрље које не испаравају, већ се стклањају употребом бензина и других растварача масти, као што су алксхол, хлороформ, угљен-сулфид. Не растварају се у води, већ мућкањем се претварају у ситне капљице (емулси ја). Масти су тела састављена из глицерина и неких масних киселина (олеинска, палмитинска и стеаринска киселина). Глицерин је свакоме познат, и многи би помислио ако попије нешто глицерина намењеног неговању лица и руку да

ће се можда отровати. Међутим све се масти наше хране,