Како се хранимо

Али одмах ваља додати да су то по количини својој најважнији сргански састојци, а никако једини важни састојци хране. Пре неколико деценија се још могло мислити да од онога што храна садржи органских састојака, само поменуте три групе тела одговарају потребама организма. Данас знамо да није тако. Кад будемо говорили о витаминима видећемо да су многа органска тела, која се поред других налазе у врло слабим размерама, неопходно потребна нормалном животу, и да њихово сотсуство или недовољна количина изази-

вају свакојаке дубоке поремећаје и обољења. Али и поред.

тога остаје да су, у погледу градива живих бића и као носиоци енергије, најважније поменуте три групе тела.

1. Глуциди или угљени хидрати.

Шећери и скроб спадају у ту групу. Та тела су састављена из угљеника, водоника и кисеоника. Азота не садрже. Кисеоник и водоник налазе се у њима у истом односу као и у води т. ј. два атома водоника према једном атому кисеоника. Имају извесне хемијске особине по којима их је лако распознати. Многобројне су врсте шећера нађене у природи. Поменимо само да имамо просте шећере, као што је грожђани шећер или гликоза, и сложене шећере, састављене из два или више молекула простих шећера. Наш обични шећер, сахароза, састављен је из два проста шећера, по један молекул гликозе и фруктозе. Исто тако је млечни шећер двострук шећер. Скроб је свакоме познат бар по његовој употреби при утијавању рубља. То тело, које се налази у хлебу, у кресмпиру, у пиринчу и у гстово свакој биљној храни у већим или мањим размерама, један је од најважнијих састојака наше хране. Скроб је састављен из шећера, и то из грожђаног шећера, и претвара се у цреву, као што ћемо даље видети, пстпуно у тај шећер. Скроб је подеснији од шећера у толико што нема нарочитог укуса, није сладак па се може лакше узимати у већим количинама. Било би тешко човеку узимати у храни снолико шећера колико често узима скроба у хлебу и кромпиру. Док је шећер, нарочито грожђани шећер, у биљака и у човека и животиња материја која кружи по телу као састојак сокова и крви, као храна самих ћелија, дотле је скроб облик резервне хране, те се налази највише у семењу и кртолама. При клијању се скроб претвара у шећер, и тек као такав може бити храна младој биљчици која клија. Исто тако скроб не може бити храна наших ћелија, нити може прећи у нашу крв, већ се варењем у цреву претвара у шећер. Скроб јг несбично распрострањен у биљноме царству. У зеленим биљним делевима, у лишћу нарочито, налазе се зрнца скроба, која су