Како се хранимо

У)

Чевек налази у биљака хране нарочито у резервама намењеним младој биљној клици при њеном клијању и првим ступњевима развоја, у семењу и зрневљу, или у разним другим облицима резервне хране, као у кртолама. Срећна је околност по људску и животињску исхрану што је семење мнсгих биљака обавијено, у виду плодова, воћа, хранљивом материјом, која биљци није од користи, што даје утисак као да биљка намењује своје плодове нама. У томе погледу свака је сврховитост привидна и варљива. Док се не може порећи да биљка гради своју храну у циљу своје исхране, да је у семену поред клице и храна њој намењена, мора се порећи свака узрочна веза између биљне економије и потреба човека и животиња. Ови су се прилагодили на оно што су нашли у биљака. Али биљка је само о себи водила рачуна, а не о њима, и онда када изгледа друкчије. Биљном културом, одабирањем, човек је развио извесне особине биљака у своју корист: добио је веће класје са крупнијим зрном, репу бсгатију шећером и томе слично. А што је у грожђу шећера, то је свакако са исто толико обзира према нама као што је некс веће подељено на кришке — да би нам било угодније!

ИМ животињски свет готово свим својим претставницима може бити храна људска. И морски јежеви, и мекушци, шкољке, инсекти, — скакавци — раксви, корњаче, рибе. тице, сисари, могу бити храна људска. Било је, а има их, веле, и данас, људсждера. Навика, која се преноси са колена на колено, одређује шта поједини народи сматрају да се може упетребити као храна. Нешто што је посластица неког народа одвратно је другима. Па и у једној друштвеној заједници, у породици чак, нешто може једнима бити омиљено а другима неподношљиво. У отсутности вољене хране, човек од невоље узима и што му је иначе непријатно и одвратно: нису ли бродоломници постајали људождери» Обичаји у исхрани, важан су психички фактор о коме се мора водити рачуна у исхрани људској у разним приликама.

Осим органске хране човек узима и неспхеолно потребну неорганску храну, а то су вода и разне минералне соли. Неорганска храна је увек удружена са органском. У биљној и живолињској храни има увек више или мање воде и минералних соли. Ових има такође у свакој пијаћој води, изузев кишницу.

ЈУ. ШТА САДРЖИ НАША ХРАНА»

Ма како на први поглед изгледала разноврсна, људска храна је поглавито састављена из три врсте хемијских састојака. То су: беланчевине, угљени хидрати и масти, или

по најновијој терминологији: протиди, глуциди и липиди.