Како се хранимо

МТ. ЕНЕРГИЈА И ЖИВОТ

У основи свих животних појава налази се хемијска енергија. Организми са хлорсфилном функцијом, зеленс биље, имају ванредно важну моћ да сунчеву светлосну енергију претварају у хемијску енергију. Та хемијска енергија биљнога порекла извор је свеколикога живота људскога и животињскога, и уопште свих организама без хлорофилне функције. Хлорсфилном функцијом биљка претвара сунчеву зрачећу енергију — енергију ниже врше — у хемијску енергију — енергију више врсте — која се налази у једињењима што их је биљка саградила: шећере, масти, беланчевине и др.

Биљка није само извор енергије на коме се снабдева целокупни живи свет већ је она у правоме смислу регенератор енергије, јер сна сунчеву зрачећу енергију претвара у хемијску енергију, т. ј. подиже је на виши ступањ. Та хемијска енергија, одигравши у животињскоме организму разне улоге, напушта га у виду топлоте. То значи да је животињски организам деградатор енергије.

Према томе лако је увидети коју улогу има животу енергетским процесима у приреди. Порекло сунчеве зрачеће енергије је у хемијским процесима. што се одигравају на самоме сунцу. Хемијска енергија сунчева, претворивши се у зрачећу енергију, светлост и топлоту, пошла је путем деградовања, које је потпуно када сунчева топлота са високе температуре спадне на ниже температуре на површини наше планете. Од те огромне количине енергије која се у неповрат деградује, хлорофилни организми спасавају један мали део, подижу га поново на ступањ хемијскога потенцијала; спасавање само привремено, јер ће та биљна хемијска енергија, после мало времена, бити претворена у топлоту у животињској економији, или, после много векова, сачувана у угљу, снаћи ће је иста судбина на огњишту људске индустрије. |

Све животне појаве почивају на хемијској енергији. Ола је у правоме смислу извор живота. И рад нашега срца и других мишића, и рад жлезда, и уопште онај разнолики рад који се врши у живој материји, нису у основи својој ништа друго до трансформације хемијске енергије која је у организам доспела са храном. Једино ту енергију механизам живота може искористити. Тај је механизам за њу подешен, као што је електрични мотор подешен за електричну енергију, а парна машина за топлотну енергију.

Јасно је да организам не тражи од хране поглавито т0плоту, иако се, са поменутих разлога, садржај хране енергијом изражава у калоријама. Кад би организам тражио у храни само топлоту, тада би се храна могла заменити топлом водом или сунчањем. Знамс да је то немогућно.