Како се хранимо

4 =

с

Кд

7

Када у нашим мишићима сагорева шећер, и из тога исходи механички рад, можемо тврдити да тај рад није постао из топлоте коју шећер даје сагоревајући. Јер, као што смо видели, да би се топлота претворила у рад, потребно је располагати разликом температуре. У срганизму су међутим те разлике тако мале, да би незнатан био механички рад добивен тим путем. Хемијска енергија хране снабдева животне појаве или непосредно, или посредно преко неког облика више енергије, а никако преко топлоте. А топлота која прати све животне појаве, у ствари је облик у коме се налази енергија на крају животних трансфсрмација енергије. То је сблик у коме се енергија излучује из срганизма, а не која је на прагу животних процеса. Енергија која снабдева живот јесте хемијска енергија.

Природа је мајсторски изабрала облик енергије за свој животни потхват, да се тако у слици изразимо. Енергија највише врсте, са нарочитим особинама које само она има, као што раније поменусмо, све то чини да бољег, зналачкијег избора није могло бити. И у људској индустрији бе дошло до тог искуства, да је најбоље располагати енергијом те врсте. Кад ње има у изобиљу, сви се други облици енергије могу лако добити. Али можда ћете се запитати, а шта је са електричном енергијом, која је тако знатно изменила наш савремени живот; зар организам не би био „модернији“ кад би почивао на електрицитетуг Пре свега не значи да не почива на електрицитету, јер електричних појава има где год је животних појава. Али електрична енергија као полазна тачка животног механизма свакако не би била могућна. У првоме реду електрична енергија се тешко консервира као таква. А акумулатори, приметићетег То је баш доказ тога што тврдимо, јер кад треба повремено добивати електричну енергију, ми понесемо хемијску енергију, као у акумулатору, који „пунимо“ пре поласка на пут, т. ]. у коме претварамо електричну енергију у хемијску, да бисмо ову, кад гажелимо, тренутно претворили у супротном правцу у електричну струју. Оно што је открићу електричне енергије дало тако велики значај јесте једна особина тог облика енергије, а то је њена лака и брза преношљивост. У томе је сна наткрилила све друге облике енергије. Замислите ако треба пренети хемијску енергију једног вагона угља са стоваришта у наш дом, колики је то посао. А да би се много веће количине електричне енергије пренеле, довољно је затегнути једну жицу између централе и места употребе. Открићем електрицитета није дакле прснађен никакав нов извор енергије, већ само један облик ванредно преношљиве енергије: Али чим је питање резерва енергије, електрични облик није погодан, и ништа не може у томе погледу заменити хемијску енергију. И снај велики прекоатлантски