Како се хранимо

38

дна од многобројних страна питања исхране. У Америци сам у једној гостионици нашао на јеловнику, поред сваког јела назначено које витамине садржи и колико калорија. Признајем да нисам умео да искористим те драгоцене податке и да су ми били кориснији бројеви који су назначивали цену.

П. ПСИХИЧКА СТРАНА ИСХРАНЕ

Природним нагоном, на који нас потстичу глад и жеђ, тражимо храну и пиће. Глад и жеђ су непријатна осећања, док је утолити глад и угасити жеђ стварно задовољство. У томе као и у другим функцијама, природа нас преко задовољства позива да испунимо једну дужност. Истина да није баш много духовно то задовољство, али је физиолошко, а то значи да му се треба умерено одавати. „Не живмо да бисмо јели, већ једемо да бисмо живели“. Али то је филозофија, за коју бар животиње не знају. Оне траже храну само да би задовољиле инстинкт глади и жеђи, изван сваког обзира потребе и дужности.

Може ли човек искључити то задовољство стола и свести га на једну суву дужност. Не, не може. Јер је механизам исхране, варења у првоме реду, скопчан за задовољство. Има одвише „животињског“ у нашој природи да бисмо се могли одрећи тих нижих задовољстава.

Познати су класични огледи великог руског физиолога Павлова. Ако се у једнога пса уноси храна непосредно у његов желудац, или на један отвор у једњаку, тако да не пролази кроз уста, тада се сокови слабо луче и варење је поремећено. Храна мора проћи кроз ону контролу чула укуса и мириса, надражити живце тих чула, и то пријатно их надражити, да би се лучење желудачног сока вршило. То је у правоме смислу један психички процес, јер исто тако и сам поглед на жељену храну, сама помисао на добар залогај, изазваће лучење, као што свако из сопственог искуства зна за лучење пљувачке, што сведочи израз „воде која иде на уста“. Док пријатни утисци добивени од хране изазивају лучење жлезда, непријатни гауправо спречавају. Док лепо расположење отвара вољу за јелсм, неко непријатно узбуђење у стању је да је нагло пресече, јер прво је повољно функцијама апарата за варење, а друго је неповољно.

Све то јасно казује да исхрана, поред своје хемијске и чисто физиолошке стране, има и своју психичку страну; аова је утолико развијенија уколико је биће више психички утанчано. Човек мора у јелу тражити задовољства, јер је то услов обављања нормалне исхране. Али у томе, као у свима другим задовољствима, има граница и оних који границе не