Како се хранимо

32

варска могли укинути као непотребни и нерационални. Гсворило се о оној пилули компримованих поменутих хемијских састојака, која би заменила наше гломазне и дангубне обеде. О тој пилули говорили су и научници какав је био Бертело. Сада знамо како је то била груба заблуда. Јер доцније је доказано како важну улогу има психичка страна исхране, што ћемо даље видети. Укус хране, задсвољство које нам даје њено узимање, није луксуз ни сладострасност, већ физиолошка потреба као и одређени хемијски састав хране. Тиме је куварева вештина била оправдана и рехабилитована.

Дошла су затим епохална открића Пастерова: узрок многим болестима је у клицама које се уселе у наш организам и које преносе болести. Те клице се разоравају високом температуром, кувањем. Отуда тенденција да се употребљава само кувана храна, јер кувањем се не мења хемијски састав хране, а уништавају се опасне клице које нас вребају најопаснијим болестима. Та тенденција свакако није одговарала природнсм нагону човекову, који је увек волео поред хране изложене ватри и сирову храну. И тс је била велика заблуда, и срећа је што човечанство није пошло за њом јер би пропало закржљано од авитаминоза.

Па су дошла открића витамина, тих тела неопходно потребних у бескрајно малим количинама, а која се махом ра_ зоравају топлотом. Отуда дсказ да наша храна мора садржавати и сировина, биљних нарочито, те настаје реформа у томе правцу. Али те реформе није било потребно снде где раније реформе нису пореметиле природни нагон исхране. Свако је знао да уз печење пристају салате, а оно што се данас у име науке намеће, код нас су деца сама тражила; уместо скупих препарата витамина, деца су се отимала о срж пресна купуса и волела да глођу разне сировине, јер су знала својим природним нагсном за витамине пре него што су откривени. Данас се иде у другу крајност: има секта („Коћкбзегп“)које не једу ништа куваног, већ само сирову храну, што никако није научно оправдано.

Не значи да је сваки нагон у питању исхране као ни другде увек најбољи вођ. Али га не треба откленити док се поуздано не утврди да није добар. Још један пример о томе: деца свих векова и народности волела су мед и шећер. Помишљало се да га она траже ради укуса и да њиме само кваре зубе. Али долази наука која деци даје потпуно право, јер се открива да је шећер извср мишићнога рада. А не воле деца само оно што је укусно, јер рахитично дете тражећи потребни креч за своје кости, упорно буши зид прстићем изнад своје постеље и грицка малтер.

Недавно, док је наука о исхрани била нарочито у знаку калорија, т. ј. количине енергије коју храна садржи, водила се брига готово искључиво о калоријама, нако је те само 12