Како се хранимо

37

дишта, бар са психичкога гледишта вегетеријанство је врло добро, јер умирује оне савести уверене у шкодљивост меса. Свакако су потребни извесни услови за практично вегетаријанство, у првоме реду развијено вртарство, које даје пијаци у сва годишња доба разне врсте поврћа, а затим и знање специјалне вештине кухиње без меса.

Што се тиче вегетаријанства не из хигијенских разлога, већ из моралних обзира, рећи ћу: истина је да они који једу меса имају на души све оне жртве које се приносе у кланицама; али те жртве имају да захвале њима за свој кратки век, јер да смо сви вегетеријанци, оне не би ни толико живеле, јер не би ни дошле на свет. ,

Уместо сталног вегетаријанства, одмарање од меса с времена на време, и уопште одмарање апарата за варење, такође је пракса која мора бити врло стара, судећи по верском посту, једном недељно и у дужим периодама, код хришћана. То је свакако и са хигијенског гледишта одлична пракса.

МГ. ПИТАЊЕ АЛКОХОЛА

Алкохол, у већим или мањим количинама, у виду разних пића, саставни је део исхране великог броја људи, можда већине људи, широм целога света, То је једини саставни део хране који је особен човеку, јер у природну животињску храну може ући само у врло малим количинама, са узаврелим воћем на пример. .

Алкохол постаје превирањем шећера под утицајем квасова, микроскопских гљива које се развијају на грожђу и слатком воћу уопште, Та гљива претвара шећер поглавито у етил-алкохол и угљен-диоксид, нарочито кад у течности нема кисеоника. Алкохол је дакле један производ живота, прсмета шећера у организму кваса.

У једном шећерноме раствору превирање се зауставља кад је концентрација алкохола достигла извесну границу (око 10 на 100), тако да пића добивена простим превирањем (вино, пиво, јабуковача) не садрже никад висок проценат алкохола. Дестилисањем се добивају јака алкохолна пића (ракија, рум, коњак).

Од вајкада је човек умео да справља алксхолна пића. Штогод садржи знатнијих количина шећера или скроба послужило је добивању алксхолних пића, почевши од грожђа и разног воћа, преко јечма, пшенице, пиринча, па до меда и камиљег млека.

Алкохол је имао своје место међу боговима на Олимпу и своје јунаке у митологији: Силена, Дионисоса, Бахуса. Песници су га опевали. Данас се гледа са мање одушевљења и поуздања у алкохол. Али га човечанство ипак троши у о-