Како се хранимо

гремним количинама, ширем целога света, и баснословне суме новца се троше на алкохолна пића. И најкултурнији народи и дивљачка племена га траже, жута раса мање од беле расе. Покушаји да се алкохолна пића забране нису дала жељене резултате, као у Сједињеним америчким државама, где се увидело да је прохибиција извор великих зала.

Да алкохол може бити штетан, да може деловати на организам као опак отров, није потребно, на жалост, доказивати, јер је алкохолизам, са страховитим последицама својим, одвише обичан и речит доказ. Али шта је то алкохолизам» Те је злоупстреба алкохолних пића. А која злоупстреба на пољу исхране није штетна» Има људи у неким крајевима који пију толико пива, да ни сама вода у тој количини не би била без штетних последица по здравље. Истина је да су последице злоупотребе алкохола кудикамо кобније од других злоупотреба у исхрани, због његовог дејства на живчани систем, са свим психичким и моралним последицама тог дејства. Али, ако се у циљу застрашивања вели да је свака кап алкохола отров, тешко је тако штогод научно тврдити.

С сбзиром на те, што употреба алкохола води лако ка злоупотреби, што је тешко субјективно утврдити границу између једног и другог, и најзад што се свакако може живети без алкохола, најбсље је уопште не пити алкохола ни ' пропагирати трезвењаштво. То је што се тиче практичне стране питања алкохола.

А како стоји са физиолошке стране» Пре свега, алкохол сагорева у организму, ако није унет у великим количинама и нагло. Алкохол је дакле једно гориво, које срганизму оставља своју енергију и топлоту, и као такав може заменити у извесној мери друге састојке наше хране, масти и шећере. Незгода је алкохола што не даје резерве, те ако је у већим количинама унет у организам, напушта га једним делом на мокраћу, зној и издисани ваздух, без икаквих промена. Док је штетно дејство великих количина алкохола неоспорно, нема научног доказа да мање количине, унете у нашу економију, на пример у виду разблаженог вина, уз јело, могу бити шкодљиве. Само о употреби алкохолних пића, вика, пива н сличног, у којима је алкохол у разблаженсом стању, може бити физиолошког оправдања под извесним условима. Јака алкохолна пића добивена дестилацијом морају се сматрати нечим сасвим ненормалним у људској исхрани.

Јача употреба алкохола је једно друштвено зло. ОУ лико горе што се оно обично надодаје другим невољама. нарочито међу сиротињом, међу људима обрваним бригама, психички потиштеним, вреба алкохол своје жртве, дајући им у замену неколико тренутака заборава и помућене свести.