Како се хранимо

40

више мање отровне производе сагоревања беланчевина, који су излучивани мокраћом.

У експерименталним приликама, у физиолошким лабораторијама, добивене су азотне равнотеже са врло слабим количинама беланчевина. Са хлебом и воћем добивена је равнотеж са 17—19 гр. беланчевина дневно у чесвека средње т=жине; са крсмпирсм је добивена равнотежа са 25 гр. сварених и апсорбованих беланчевина. Колико су те равнотеже несталне, види се по томе што је у последњем случају било довољно да особа на којој су вршени огледи добије кијавицу, па да равнотежа буде поремећена, т.ј. да организам буде у азотноме дефициту. Дуго се узимало са минхенском школом да 118 гр. беланчевина претстављају дневну потребу одраслог човека. Сличне вредности нађене су као средње вредности у слободно бираном оброку људских заједница. На пример, на основу трошаринске статистике града Париза, средња потрошња парижанина јесте 96,85 гр. беланчевина дневно. Анкете предузете о начину исхране људи разних професија, у разним земљама, дале су ове средње вредности, које казују како су у оброку заступљени основни сргански састојци хране.

инивитивирининцгенаечеитантитсиииевеИииниРиинииееннИниНеТеИтНВУениНиивНиНиииВеииН и

Беланче- | Масти Угљени хивине(гр.) || _ (гр) || драти (гр,)

| 1 особе које не производе знатног мишићног рада (лекар, професор, радник у одмору, студент) 997,6

П особе које производе тежак рад (тежак, ковач, војник)... --•

ШИ особе које производе врло напоран рад (тестераш, мајдански радник, велоципедиста) . . . - + + -- .

810,8

ЈУ парижанин (просечно) ....--- .

96,85 | _ 55,7 410,35

У свим тим примерима беланчевине се налазе врло знатно изнад физиолошког минимума. Из ове таблице се још може закључити, да угљени хидрати имају највећи удео у нашој храни, и да се повећање оброка, што га захтева физички рад, поглавито врши на њихов рачун.

Које место припада беланчевинама у храни коју природа намењује младоме сисаруг У женском млеку, беланчевине стоје према безазотним телима (мастима и угљеним хидратима) у односу 1:6,4 док је тај однос у храни одраслога 40века увек већи, у прилог беланчевинама (14,5 у средњем 0броку парижанина на пример). То врло сзбиљно говори у прилог томе да наша храна садржи махом више беланчевина него што је потребно, кад се организам одојчета, коме