Календар Просвета. [За год.] 1928

24

мације према босанско-херцеговачкому залеђу. У том чланчићу има врло лијепих мисли, које ни данас нису изгубиле своју актуелност. Пренијети ћу их овдје неколико као закључак овој мојој радњици, уз живу, жељу да се чим прије обистине, на срећу и напредак Босне, Херцеговине и Далмације.

»За наше заплеће — писао је пред 43 године далматински првак — борили смо се триста година. Стотине и стотине крвавих наших глава одваљали су Крчки, Цетињски и Неретвански валови. На хиљаде је огњишта утрнуто. На хиљаде је душа расељено. На хиљаде сиротиње подављено. Далмација трипут опустила. Босна се на пд раселила, док краљи и народи признаше, да је Босна Далмацији заплеће«.

»Ето сад дакле, теци Неретво, стара житницо наша; стари на мору калебе наш! Крчи кланце, Книну стародавни, столни граде наш! Саливај се, народе, Сплиту, перивоју нашему! Путуј у залеђе, Дубровниче, наш стари трговче, Босни, Зети им Србији !«

»Али и Книну и Сплиту и Дубровнику, при тим заваљеним кланцима, као да су брзо затрнуле руке, и моје сустале. Што се нешто распрпало до под Сиверић; што се нешто задубло кроз Неретву, крваво се то стекло. Али наши кланци до нашега заплећа»г А наша трговина, наш житак од Босне наше 2«

»Парострој наскоро запуши низ Босну, али мимо кланце далматинске да пуни складишта Пешти и Бечу. Што низ Неретву одпадне, опет ће мимо наше море, што у Трст талијански, што у Ријеку маџарску !«

»Тко је тому крив Сила Бога не моли, а правде не пита. Али питај је ти, народе! Питај је гласно, нек чује свијет, како је маћујски Далмација лишена свога заплећа, како јој се отимље житак; како се Далмација осамљена убија и справља на плијен прекоморцу.«

»Бирај, народе, заступнике који ће казати на име Далмације: »Хљеба господару!« Бирај далматински пуче, тко ће имати срца да за те каже пред Богом и пред свијетом: народ сам са својим језиком и својим правом; народ сам поштена срца и здраве мишице: пустите ме да и ја живем! А ви, грађани, бирајте људе, који ће имати срца да кажу: одтуристе нам заплеће горе нег прије; одвратисте нам трговине; осамисте нас |«

»Пуче, у памет се! Данас је влада од народа и по народу. Већина на сабору крчи путеве, навађа жељезнице, одвраћа и навраћа и трговине, отвара и зачипље изворе: већина располага миљунима. Влада врши што сабори одлучују.«

»Малени смо, ал смо на скоку. Проти одрјешиту гласу наших заступника, не може се већ Далмација пустити на оваквој осеки: на мору без свога бродарства; на копну без својих опћила; на кући без своје народности; на суду без свога језика; пепељуга краљевина — народ безимени. До тебе је сад, народе, да то једном престане !«