Календар Просвета. [За год.] 1928

25

«Јов. М. Јовановић: Италија и наша држава.

Између наше државе и Краљевине Италије постоји једна парница. Парница се води око Јадранског Мора, и тек је почела.

Италија тврди да је Јадранско Море италианско Језеро, ми тврдимо опет да је то Слободно Море. Италиани кажу да је оно било најпре римско, па млетачко, а данас по праву јачега, по привредним потребама, њихово. Ми кажемо море је слободно, а обала онога није залеђе, то је предмет за спор који ће дуго трајати. Тај спор није само наш, он је и европски, јер је Јадранско Море саставни део Средоземно-морског базена. Италија жели да Јадранско Море буде затворено Језеро, јер би тако могла лакше бити господар Средоземног Мора. Велика Британија, Француска, Грчка, Турска, Русија, наша држава не могу једног господара у Средоземноме Мору. Свака од ових држава има свој одјелити интерес у Тој области светских трговачких путева за Исток.

Јадранско Море, обале далматинска и арбанаска, до пред светски рат, није било предмет за неку нарочиту радиност Италиана. Њихов Министар Иностраних Дела барон Сонино писао је 1881. године: »Тражити Трст по некоме Праву било би преувеличавање начела народности, не говорећи о томе да Трст не представља никакав стварни интерес за одбрану.« Али, две године доцније Италија, склапајући Савез с Аустро-Угарском добија положај у Јадранском Мору, раван положају који је имала Хапсбуршка Монархија. За време анексионе кризе Италија успева да се са црногорскога приморја (Бар-Улцињ) скине полицијски надзор Аустро-Угарске, како би и обала и жељезница Бар-Вир-Пазар и италианска пловидба по Скадарском Језеру била слободна од сваког утицаја. Италија је била на страни Аустро-Угарске противу Србије кад је Србија тражила излаз на Јадранско Море после Балканских Ратова.

Кад је дошао Светски Рат, који је одавно спремљени Аустрија огласила Србији рат, Италија је тражила од АустроУгарске један део тршћанскога приморја да би остала на миру. Једновремено је тражила од В. Британије, Француске и Русије, један велики комад Аустро-Угарске па да приђе њима и ратује противу својих Савезника Аустро-Угарске и Немачке. Напустивши њих Италија је закључила један уговор у Лондону 1915, који јој је осигурао Истру, Горицу, Градишку, Трст, и најбоља острва далматинска са Задром. Распад Аустро-Угарске довео је Италију даље него што је предвиђено у овој погодби са Француском, Русијом и В. Британијом. Италија тада, при прављењу Уговора о Миру у Паризу 1919, проширује своје захтеве. После дугих преговора и натезања између Италије и њених Савезника, између нас и Италије ова је успела после једне живе препирке са бив. Председником Северо-Америчких