Календар Просвета. [За год.] 1928

и антипатије неких француских енциклопедиста, а није остао

без утицаја ни на његово мишљење у неким питањима науке. Колико је занимљива и сама духовита личност Бошковића, пјесника елегантних пригодних стихова, чији су разговор савременици хвалили као нарочит и незабораван утисак. Колико је кобна опет за њега била његова жестока и напрасита ћуд! Сви ови и други биографски детаљи веома су занимљиви, али не свједоче о величини човјека, не износе преј нас историјску „личност Бошковића онако, као његов рад.

Код многих се великих људи у области науке може њихова историјска улога збити у мало ријечи, јер је њихово име прешло у вјечност повезано са једним популарним открићем, или с којим важним природним законом, или су они постали јунацима једног ефектног призора, Такве Фратке крилатице обиљежиле су на пр. Галилеја — борца за слободу мишљења, Њутна, јер је први логички објаснио васиону, колумба, што је открио нови свијет и др. Често та крилатица и не погађа суштину човјека, и финији посматрач темељи своје поштовање ових великих људи на другим њиховим дјелима и врлинама, које су широкој маси мање познате.

Једна је битна особина Бошковићева рада и његовог научног индивидуалитета, да га не можемо обиљежити једном кратком реченицом и збити у једну формулу. Бошковићева личност значи у осамнаестом стољећу огромну суму духовног рада у разним гранама науке, велик број побуда, које је дао науци и појединцима, велику експанзију, коју су у његовим рукама задобили научни проблеми, и најзад крајњу дубину у филозофском схватању природних наука; у свему у првом реду човјек великих и оригиналних, духовитих идеја. — У опће је доста тешка ствар приказати човјека, који је у културној историји човјечанства играо видну улогу, у оном правом рељефу, који га. иде, јер се ваља пренијети духом у тадашње културно стање и тачно одредити, шта је заиста његово, шта је примио, а шта дао. Код Бошковића је ова задаћа нарочито тешка, јер нема готово замашнијег питања у области математских наука његова времена, у којему он није узео учешћа било што је дао један или више радова теоријских или практичних, било да је у њима истицао које своје гледиште или у расправи, или опет у писму или у разговору. — Крај овакве опсежности рада (само оптички и астрономски рад обухвата 5 свезака) не преостаје нам друго него изабрати најзначајнији дио рада. Ја ћу у слиједећем приказати само три момента из Бошковићева рада у нади, да ће овај научни портрет, и ако у мало црта, ипак дати Бошковићеву главну карактеристику. У избору ових трију момената држао сам се начела, да узмем оно, гдје се види најбоље идејни правац Бошковићев, гдје је најоригиналнији и најзад оно, што по мом мишљењу у првом реду има обиљежје вјечности.

Год. 1750. повјерена је Бошковићу од папе Бенедикта ХТУ. задаћа, да у заједници са исусовцем Мером измјери меридијански